CENA PŠENICE IZMEĐU ŽELJE I
REALNOSTI via Produktna berza Novi Sad on 7/25/08 Kako danas napisati
nešto o tržištu pšenice, a ne ponoviti se ? U proteklih godinu dana
javnost je bila prosto zatrpana nizom procena, predviđanja, nagađanja…
poput onih o uzrocima postojeće cene pšenice, pa kakva će cena biti
sutra, te da li će svet gladovati, konačno hoće li Srbija imati
dovoljno hlebnog zrna, po kojoj ceni, itd, itd. Pokušaću da učinim ovaj
tekst o pšenici interesantnim koristeći se dosadnim ciframa i
konkretnim činjenicama, što (čast retkim izuzecima) uglavnom nije bio
manir većeg broja onih koji su zaključke u svojim tekstovima izvodili
na osnovu pretpostavki, spekulacija i neproverenih informacija. Da
bismo uopšte mogli da se latimo analize tržišta ili još više od toga,
tržišne prognoze, moramo poći pre svega od suštine logike tržišta. Ta
logika počinje i završava se na relacijama odnosa ponude i tražnje.
Međutim, nije baš sve tako jednostavno kako izgleda. Naime, tržište
može biti dobro organizovano, ali imamo i manje ili više neuređena,
izmonopolisana i od strane pojedinih tržišnih učesnika kontrolisana
tržišta. Sa druge strane, danas tržište definitivno moramo posmatrati
kao jednu globalnu pojavu. Protok robe, novca i kapitala danas su brži
nego ikada ranije. Dakle, sve napred navedeno moramo da uvažimo ako
hoćemo da izvedemo što preciznije tržišno predviđanje. Prema tome, kako
će se ponašati neki netržišni faktori u formiranju cena nekog
proizvoda, koliko će na tržišna dešavanja uticati država svoijm
administriranjem ili monopolske strukture rukovođene svojim interesima,
stvar je posebne analize koje nekada mogu da analitičara odvedu u puke
spekulacije i površne pretpostavke sa krajnjim ishodom u pogrešnom
zaključku. Upravo iz tih razloga ova kratka tržišna elaboracija
zasnivaće se isključivo na činjenicama. Činjenice su upravo jedini
pouzdani osnov koji može izvesti na pravi trag. Sve ostalo može u
manjoj ili većoj meri da zamagli taj trag, ali ipak ne toliko da nam on
ne pokaže generalne tržišne pravce. Konačno, kako danas izgleda tržište
pšenice u svetlu konkretnih brojki i pokazatelja. Činjenice su sledeće:
Svetska proizvodnja pšenice ove godine iznosi po poslednjem izveštaju
američkog ministarstva poljoprivrede (USDA) 658 miliona tona ili za
51,6 miliona tona više nego prošle godine, što procentualno predstavlja
povećanje od oko 8,5%. Po prvi put posle dužeg niza godina svetske
zalihe će se povećati, a svetska proizvodnja će premašiti ukupnu
potrošnju za čitavih 24 miliona tona. Što se cene tiče, referentni
cenovni indikator svakako je berza u Čikagu (CBOT), a ona od kraja
februara meseca ove godine, kada je dostigla svoj apsolutni maksimum od
470,32 dolara po toni, ima tendenciju jasno izraženog pada, pa sada,
krajem jula meseca iznosi 289,40 dolara po toni ili prevedeno po
srednjem kursu na dan 25.07.2008. godine 14,34 din/kg. Naravno, da na
cene kod nas od opštih svetskih tržišnih dešavanja još jači uticaj
imaju kretanja na tržištu zemalja regiona. Koje su to države ? Pre
svega to su zemlje naši prvi susedi, ali i zemlje crnomorskog basena,
dakle oni proizvođači koji zbog blizine svojih skladišnih destinacija
(crnomorske luke) predstavljaju neposredne konkurente našim
proizvođačima. Ponuda pšenice iz tih zemalja bitno je veće nego prošle
godine. Mađarska ima oko 2 mil. tona tržišnog viška, Rumunija oko 3
miliona tona, a Bugarska 1,35 mil. tona pšenice namenjene izvozu.
Koliko će zemlje crnomorskog regiona imati pšenice namenjene izvozu
pokazuje prost zbir izvoznih viškova tri najveća proizvođača i to
Rusije sa 15 miliona tona izvoznog viška, Ukrajine sa oko 7,5 miliona
tona i Kazahstana sa oko 6,5 miliona tona viška. Sve u svemu samo ovih
šest pomenutih zemalja konkurišu na tržištu sa približno 35,35 miliona
tona pšenice. Što se cena tiče za tržište pomenutog regiona kao
referentnu uzećemo jedinu berzanski formiranu cenu, a to je cena na
berzi u Budimpešti koja na dan 25.07.2008. godine iznosi 180,52 EUR-a
po toni, odnosno 14,05 din/kg. Situacija na našem tržištu uglavnom je
opšte-poznata. Rod je procenjen na oko 2,15 miliona tona, što uz
prelazne zalihe otvara prostor za izvoz od oko 600 hiljada tona hlebnog
žita. Situacija dijametralno suprotna od početnog straha sa početka
godine kada su sumorne prognoze govorile da na bazi nikad manje
zasejanih površina nećemo zatvoriti domaće bilansne potrebe, pa do
činjenice da po svođenju rezultata žetve imamo veoma zavidan izvozni
potencijal. Upravo takav razvoj situacije po pitanju prinosa, što u
tržišnom smislu predstavlja povećanje ponude, dovodi i do pada cena na
domaćem tržištu. Podsetimo samo da je svoj rekord na „Produktnoj berzi“
pšenica imala 27.02.2008. godine, a iznosio je 23,50 din/kg bez PDV.
Početak žetve nije označio i intenziviranje trgovanja. Razloge znamo.
Tek početkom jula meseca tržište se donekle otvorilo, a cena se kretala
u prvim nedeljama u dijapazonu od 15,20 din/kg pa do 15,70 din/kg. Od
sredine jula na organizovanom tržištu koje organizuje „Produktna berza“
nije mogla da se postigne veća cena od 15,35 din/kg, a u trećoj nedelji
jula ona dostiže svoj ovogodišnji minimum od 14,50 din/kg.
Pretpostavljam da pomenuti podaci za zdravorazumskog čoveka
predstavljaju dobre osnove za donošenje nekih zaključaka po pitanju
sadašnje cene na domaćem tržištu, ali i cenovnih perspektiva u narednom
periodu. To je realnost. Međutim, domaća javnost predvođena kvazi
dušebrižnicima stalno pronalazi krivca za nisku cenu pšenice. Da li je
to tržište ? Svakako ne. Tržište ima svoju neumoljivu logiku koja je po
svemu prepoznatljiva i ove godine. Jedina institucija koja organizuje
trgovanje po berzanskim principima kod nas je „Produktna berza“ u Novom
Sadu. Insinuacije da je berzansko tržište izmanipulisano od strane
pojedinih interesnih grupa jednostavno nije tačno i predstavlja samo
jedan od pokušaja traženja krivca na drugoj strani. Pravi odgovor na
dugoročno rešenje problema tržišta pšenice leži u izgradnji tržišnih
institucija i svakako u većoj finansijskoj podršci od strane države i
to onoj vrsti podrške koja neće neposredno uticati na cene, već koja će
generalno dati veći finansijski kapacitet proizvođaču što u prevodu
znači premija po hektaru. Izjava novopostavljenog ministra Dragina na
sastanku Poslovne asocijacije poljoprivrednika Vojvodine u Kovilju,
uliva nadu da će se taj problem konačno početi suštinski da se rešava
donošenjem Zakona o javnim skladištima, borbom protiv monopola, i
konačno većim podsticajima, tj. značajnijim povećanjem već pomenute
premije po hektaru. Žarko Galetin Direktor „Produktne berze“
Things you can do from here:
Advertisements