U TAMNOM SRCU EPOHE-MILORAD VUKASINOVIC

Оставите коментар

http://d.scribd.com/ScribdViewer.swf?document_id=11599002&access_key=key-2ld6yk0shglio5sm179h&page=1&version=1&viewMode=list

Advertisements

SRBIJA MORA DA OSTANE TRAJNO ISKLJUČENA IZ EVROPSKOG RAZVOJA?

Оставите коментар

Berlin, 02. 05. 2000.

Vili Vimer: Pismo kancelaru Gerhardu Šrederu

Veoma cenjeni gospodine kancelaru,

Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke). Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.

Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:

1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.

2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.

3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.

4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.

6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.

7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.

10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.

11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.

Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.

Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.

Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.

S prijateljskim pozdravima,

Potpis Vilija Vimera

(UREDNIK SRPSKE ANALITIKE VANJA J. VUČENOVIĆ NA OVO PISMO OD ISTORIJSKOG ZNAČAJA ZA SRBIJU I NJENE GRAĐANE UKAZAO JE JOŠ U APRILU 2007. GODINE U TEKSTU – ANALIZI :
OD VIMERA DO COBELA – OTREŽNJENJE OD EVROATLANTIZMA)

1 Comments:

Ovo pismo Vilija Vimera, bivšeg evropskog parlamentarca, do kog smo sticajem okolnosti došli i koje datira iz 2000-te godine, u prvo vreme se moglo naći na internetu u originalu, na izvornom nemačkom jeziku. Ubrzo , zbog svog „zanimljivog“ sadržaja,a najverovatnije pod uticajem odredjenih „centara moći“, pomenutom pismu se gubi svaki „internet trag“(a koje se slobodno može nazvati jednim od najvažnijih političkih dokumenata za našu državu i narod u poslednjih pedeset , ako ne i sto godina) . Verujemo da su aktuelne srpske vlasti došle u posed ovog pisma, te da će sve svoje buduće spoljno-političke aktivnosti i poteze planirati i sprovoditi , uzimajući u obzir „otrežnjujući“ sadržaj istog.

UREDNIK


STA SE KRIJE IZA SVINJSKOG GRIPA

Оставите коментар

http://vimeo.com/moogaloop.swf?clip_id=4817391&server=vimeo.com&show_title=1&show_byline=1&show_portrait=0&color=&fullscreen=1

TAMNICA

Оставите коментар

TAMNICA


To je onaj zivot, gde sam pao i ja

S nevinih daljina, sa ocima zvezda

I sa suzom mojom sto nesvesno sija

I zali, k`o tica oborena gnezda.

To je onaj zivot, gde sam pao i ja


Sa nimalo znanja i bez moje volje,

Nepoznat govoru i nevolji ruznoj.

I ja plakah tada.Ne bese mi bolje.

I ostadoh tako u kolevci tuznoj

Sa nimalo znanja i bez moje volje.


I ne znadoh da mi krv struji i tece,

I da nosim oblik sto se mirno menja,

I da nosim oblik, san lepote, vece

I tisinu blagu k`o dah otkrovenja.

I ne znadoh da mi krv struji i tece,


I da beze zvezde iz mojih ociju,

Da se stvara nebo i svod ovaj sada

I prostor, trajanje za red stvarni sviju,

I da moja glava radja sav svet jada,

I da beze zvezde iz mojih ociju.


Al` begaju zvezde, ostavljaju boje

Mesta i daljinei i viziju jave,

I sad tako zive kao bice moje,

Nevino vezane za san moje glave.

Al` begaju zvezde, ostavljaju boje.


Pri beganju zvezda zemlja je ostala

Za hod mojih nogu iza zivot reci,

I tako je snaga u meni postala,

Snaga koja boli, snaga koja leci.

Pri beganju zvezda zemlja je ostala.


I tu zemlju danas poznao sam i ja

Sa nevinim srcem, al` bez mojih zvezda,

I sa suzom mojom, sto mi i sad sija

I zali k`o tica oborena gnezda.

I tu zemlju danas poznao sam i ja.


Kao stara tajna ja poceh da zivim,

Zakovan za zemlju sto zivotu sluzi,

Da okrecem oci daljinama sivim.

Dok mi venac snova moju glavu kruzi.

Kao stara tajna ja poceh da zivim,


Da osecam sebe u pogledu trava

I noci, i voda, i da slusam bice

I duh moj u svemu kako mocno spava

K`o jedina pesma, jedino otkrice,

Da osecam sebe u pogledu trava


I ociju sto ih vidi moja snaga,

Ociju sto zovu kao glas tisina,

Kao govor suma, kao divna draga

Izgubljenih snova, zaspalih visina.

I ociju sto ih vidi moja snaga.

PIJANSTVO

Ne marim da pijem, al` sam pijan cesto

U graji, bez druga, sam, kraj pune case,

Zaboravim zemlju, zaboravim mesto

Na kome se jadi i poroci zbrase.


Ne marim da pijem.Al` kad pridje tako

Svet mojih radosti, umoran, i moli

Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o

Ja se svemu smejem pa me sve i boli.


I pritisne ocaj, sam, bez moje volje,

Ceo jedan zivot, i njime se krece,

Uzvik ga prolama..”Nece biti bolje,

Nikad, nikad bolje, nikad biti nece”.


I ja zalim sebe.Meni nije dano

Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,

Oci plave,tople kao leto rano,

Zivot u svetlosti bez mraka i studi.


I zeleci da se zaklonim od srama

Pijem, i zazelim da sam pijan dovek,

Tad ne vidim porok, drustvo gde je cama,

Tad ne vidim ni stid sto sam i ja covek.

NIRVANA

Nocas su me pohodili mrtvi,

Nova groblja i vekovi stari,

Prilazili k meni kao zrtvi,

Kao boji prolaznosti stvari.


Nocas su me pohodila mora,

Sva usahla, bez vala i pene,

Mrtav vetar duvao je s gora,

Trudio se svemir da pokrene.


Nocas me je pohodila sreca

Mrtvih dusa, i san mrtve ruze,

Nocas bila sva mrtva proleca,

I mirisi mrtvi svuda kruze.


Nocas ljubav dolazila k meni,

Mrtva ljubav iz sviju vremena,

Zaljubljeni, smrcu zagrljeni

Pod poljupcem mrtvih uspomena.


I sve sto je postajalo ikad,

Svoju senku sve sto imadjase,

Sve sto vise javiti se nikad,

Nikad nece – k meni dohodjase.


To su bili umrli oblaci,

Mrtvo vreme s istorijom dana,

Tu su bili poginuli zraci,

Svu selenu pritisnu nirvana.


I nirvana imala je tada

Pogled koji nema ljudsko oko,

Bez oblaka, bez srece, bez jada,

Pogled mrtav i prazan duboko.


I taj pogled, k`o kam da je neki,

Padao je na mene i snove,

Na buducnost, na prostor daleki,

Na ideje, i sve misli nove.


Nocas su me pohodili mrtvi,

Nova groblja i vekovi stari,

Prilazili k meni kao zrtvi,

Kao boji prolaznosti stvari.


VLADISLAV PETKOVIC-DIS