TAMNICA


To je onaj zivot, gde sam pao i ja

S nevinih daljina, sa ocima zvezda

I sa suzom mojom sto nesvesno sija

I zali, k`o tica oborena gnezda.

To je onaj zivot, gde sam pao i ja


Sa nimalo znanja i bez moje volje,

Nepoznat govoru i nevolji ruznoj.

I ja plakah tada.Ne bese mi bolje.

I ostadoh tako u kolevci tuznoj

Sa nimalo znanja i bez moje volje.


I ne znadoh da mi krv struji i tece,

I da nosim oblik sto se mirno menja,

I da nosim oblik, san lepote, vece

I tisinu blagu k`o dah otkrovenja.

I ne znadoh da mi krv struji i tece,


I da beze zvezde iz mojih ociju,

Da se stvara nebo i svod ovaj sada

I prostor, trajanje za red stvarni sviju,

I da moja glava radja sav svet jada,

I da beze zvezde iz mojih ociju.


Al` begaju zvezde, ostavljaju boje

Mesta i daljinei i viziju jave,

I sad tako zive kao bice moje,

Nevino vezane za san moje glave.

Al` begaju zvezde, ostavljaju boje.


Pri beganju zvezda zemlja je ostala

Za hod mojih nogu iza zivot reci,

I tako je snaga u meni postala,

Snaga koja boli, snaga koja leci.

Pri beganju zvezda zemlja je ostala.


I tu zemlju danas poznao sam i ja

Sa nevinim srcem, al` bez mojih zvezda,

I sa suzom mojom, sto mi i sad sija

I zali k`o tica oborena gnezda.

I tu zemlju danas poznao sam i ja.


Kao stara tajna ja poceh da zivim,

Zakovan za zemlju sto zivotu sluzi,

Da okrecem oci daljinama sivim.

Dok mi venac snova moju glavu kruzi.

Kao stara tajna ja poceh da zivim,


Da osecam sebe u pogledu trava

I noci, i voda, i da slusam bice

I duh moj u svemu kako mocno spava

K`o jedina pesma, jedino otkrice,

Da osecam sebe u pogledu trava


I ociju sto ih vidi moja snaga,

Ociju sto zovu kao glas tisina,

Kao govor suma, kao divna draga

Izgubljenih snova, zaspalih visina.

I ociju sto ih vidi moja snaga.

PIJANSTVO

Ne marim da pijem, al` sam pijan cesto

U graji, bez druga, sam, kraj pune case,

Zaboravim zemlju, zaboravim mesto

Na kome se jadi i poroci zbrase.


Ne marim da pijem.Al` kad pridje tako

Svet mojih radosti, umoran, i moli

Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o

Ja se svemu smejem pa me sve i boli.


I pritisne ocaj, sam, bez moje volje,

Ceo jedan zivot, i njime se krece,

Uzvik ga prolama..”Nece biti bolje,

Nikad, nikad bolje, nikad biti nece”.


I ja zalim sebe.Meni nije dano

Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,

Oci plave,tople kao leto rano,

Zivot u svetlosti bez mraka i studi.


I zeleci da se zaklonim od srama

Pijem, i zazelim da sam pijan dovek,

Tad ne vidim porok, drustvo gde je cama,

Tad ne vidim ni stid sto sam i ja covek.

NIRVANA

Nocas su me pohodili mrtvi,

Nova groblja i vekovi stari,

Prilazili k meni kao zrtvi,

Kao boji prolaznosti stvari.


Nocas su me pohodila mora,

Sva usahla, bez vala i pene,

Mrtav vetar duvao je s gora,

Trudio se svemir da pokrene.


Nocas me je pohodila sreca

Mrtvih dusa, i san mrtve ruze,

Nocas bila sva mrtva proleca,

I mirisi mrtvi svuda kruze.


Nocas ljubav dolazila k meni,

Mrtva ljubav iz sviju vremena,

Zaljubljeni, smrcu zagrljeni

Pod poljupcem mrtvih uspomena.


I sve sto je postajalo ikad,

Svoju senku sve sto imadjase,

Sve sto vise javiti se nikad,

Nikad nece – k meni dohodjase.


To su bili umrli oblaci,

Mrtvo vreme s istorijom dana,

Tu su bili poginuli zraci,

Svu selenu pritisnu nirvana.


I nirvana imala je tada

Pogled koji nema ljudsko oko,

Bez oblaka, bez srece, bez jada,

Pogled mrtav i prazan duboko.


I taj pogled, k`o kam da je neki,

Padao je na mene i snove,

Na buducnost, na prostor daleki,

Na ideje, i sve misli nove.


Nocas su me pohodili mrtvi,

Nova groblja i vekovi stari,

Prilazili k meni kao zrtvi,

Kao boji prolaznosti stvari.


VLADISLAV PETKOVIC-DIS

Advertisements