INTERNET NOVINE SERBSKEZAŠTO JE SRBIJA NAJSKUPLJA ZEMLJA U REGIONUCene goriva u Srbiji iz dana u dan rastu. Litar bezolovnog benzina trenutno se prodaje za 100,71 dinar (oko 1,09 evra), a već ima najava novog skoka cena za četiri dinara. Divljanje cena goriva, koje neminovno za sobom vuče i poskupljenja drugih proizvoda posebno osnovnih životnih namirnica, dalo je Srbiji epitet najskuplje zemlje u regionu.
– Srbija to zaista i jeste, a ono što posebno brine jeste što nema naznaka da bi moglo da dođe do smirivanja cena, niti se vidi šta Vlada preduzima da to spreči – kaže za „Vesti“ Goran Papović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine.
Da bi preživeli osiromašeni građani Srbije dovijaju se na razne načine, a u poslednje vreme sve više prelaze u susedne zemlje u potrazi za osnovnim životnim potrepštinama i gorivom, na kome po rezervoaru mogu da uštede i do 15 evra.
– Litar benzina u Bosni je 0,85 evra, u Makedoniji četiri centa skuplje. Znatno je jeftinija hrana, kozmetika, deterdžent, garderoba… Ne čudi što naši ljudi idu u Republiku Srpsku, Mađarsku ili Makedoniju – ističe Popović.

Dezodorans dublo skuplji

U zapadnoevropskim zemljama znatno je jeftinija kozmetika i preparati za higijenu. Sapuni za dvadesetak dinara, deterdžent je jeftiniji oko 30 odsto, kao i šamponi, mleko za telo…. Ima i drastičnih primera. Tako recimo, ženski dezodorans „fa“ Nemica može da kupi za 0,99 evra (77 dinara), dok u Srbiji isti košta 178 dinara, odnosno 1,99 evra.

– U Segedinu ili Bijeljini na jednoj mesečnoj, većoj nabavci, čovek može uštedeti od 50 do 100 evra, a uz to na granici vas čeka prijatno iznenađenje u vidu povraćaja PDV-a.
Razlike u cenama, prema oceni stručnjaka, uskoro će biti još veće. Vladana Hamović, pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, objašnjava da upravo zbog povećanja cena goriva treba očekivati i korekcije cena svih ostalih proizvoda i usluga.
– Prve na udaru naći će se cene voća i povrća na zelenim pijacama jer će proizvođači i distributeri u njih ukalkulisati i transport robe do pijačnih tezgi. Osim toga, nove cene goriva uticaće i na cenu ovogodišnje žetve koja će biti skuplja od očekivane, tako da ozbiljno poskupljenje hrane treba očekivati tek na jesen – upozorava Hamovićeva.
– Ima nekoliko razloga što je roba skuplja kod nas nego kod komšija. Dva su osnovna: postojanje monopola i ogromne trgovačke marže.
Trgovci nerado govore o poskupljenjima i za sve što se dešava na tržištu pokazuju prstom na Vladu Srbije i njene poteze.
– Posle najnovijeg poskupljenja goriva dobavljači i proizvođači nisu reagovali. Pretpostavljam da još opipavaju puls tržišta. Dešavalo se ranije da cena energenata skoči, a proizvođači sačekaju nekoliko dana sa poskupljenjima, zato što se njihova cena brzo vraćala na početni nivo – kaže Milena Radulović, direktor marketinga trgovinskog lanca „Jabuka“.

U Nemačkoj jeftinija hrana

Prosečna zarada u Nemačkoj je oko 2.000 evra, a osnovne životne namirnice jeftinije za oko 30 odsto nego u Srbiji, beleže statističari, navodeći da je prosečna zarada u matici oko 360 evra. Osim hleba, koji je skuplji u Nemačkoj, gotovo sve osnovne namirnice su jeftinije. Litar ulja Nemci (ono najpovoljnije) plaćaju 0,64 centa, a u Srbiji košta oko jedan evro. „Koka-kola“, „šveps“ i voćni sokovi, takođe su jeftiniji, a „milku“ i „kinder“ čokoladu Nemci plaćaju 0,21 cent manje.

Prosečna srpska porodica mesečno živi od 360 evra i jedva sastavlja kraj s krajem. Razloge za skupoću vlasti nalaze u teškoćama izazvanim svetskom ekonomskom krizom, ali daju neubedljive odgovore na pitanje kako to da su namirnice u susednim zemljama znatno jeftinije, a i one su pogođene krizom. Stanje u Srbiji sve više podseća na ono iz 90-ih godina kada su se namirnice kupovale na buvljim pijacama na kartonskim kutijama o čemu svedoče sve veće gužve na pijaci u Subotici, ali i brojnim marketima u Republici Srpskoj.
– Država, odnosno vlasti u Srbiji, su osnovni krivac za skupoću – kaže Milić Marković, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Ako hoćemo da budemo ozbiljna država naša vlast pod hitno mora zaštiti potrošače uredbama i zakonima kojima će se ograničiti marže trgovcima i suzbiti monopolizacija. U Republici Srpskoj je marža ograničena na osam odsto dok se kod nas kreće od 30 do neverovatnih 300 odsto.
Prema njegovim rečima, velike marže u Srbiji, ali i njihov raspon, potiču pre svega od „kružne kupovine“ unutar velikih trgovačkih kartela, koji diktiraju uslove opstanka malim trgovinama.

Ekonomiju vode u provaliju

– Srpsku ekonomiju vode tajkuni, koji drže apsolutni monopol na tržištu. Države s jakim monopolistima vode njenu ekonomiju u bezdan, provaliju. Iz monopolskog jarma se teško izvlači bez ozbiljnog programa, a naša država takvih programa nema ni u naznakama. Zato je kod nas sve skuplje nego u zemljama našeg okruženja – kaže Milić Marković.

– Zbog svega što se dešava u Srbiji mi smo nedavno oštro protestovali, ali to očigledno nikoga u vlasti Srbije nije puno potreslo. Mi ćemo se zato uskoro obratiti Evropskoj komisiji za energetiku i od njih tražiti da zaštiti potrošače u Srbiji kada je reč o državnom monopolu na cene nafte i naftnih prerađevina, ali i zabrani slobodnog uvoza derivata nafte – najavljuje Goran Papović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine.
On tvrdi da je vlast prećutno odobrila tajkunizaciju države, odnosno monopolizaciju tržišta. Proizvođači hrane pokušavaju da umire građane izjavama da neće uskoro povećavati cene.
– Gorivo jeste jedan od važnih inputa u proizvodnji, ali zbog zaštite potrošača ćemo odložiti poskupljenje. Čekaćemo stabilizaciju cene goriva – rekao je nedavno Rodoljub Drašković, vlasnik fabrike „Svislajen“ Takovo.
Analitičari navode da je najveći skok cena zabeležen u drugoj polovini prošle godine, a tendencija naglog rasta zabeležena je u prvoj polovini ove.
– Glavni generator u kreiranju ekonomske politike jeste država. Jake i stabilne ekonomske zemlje na koje želimo da se ugledamo, za razliku od naše države, definisale su minimum ekonomskih i socijalnih ciljeva. Dakle, nemaju mogućnost da menjaju u korenu ono što se zove nacionalnim, odnosno, državnim interesom zemlje – tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda.

Bagatelna cena odeće

Cene srpske garderobe, pogotovo dečje, prate cene poznatih evropskih brendova, poput „benetona“, „zare“ i drugih. Nemci koji žele da svoje mališane obuku kvalitetno, a povoljnije, kupuju u lancu „C&A“, gde somotske ili deblje teksas dečje pantalone plaćaju od devet do 15 evra. Dečja zimska jakna staje od 20 do 30 evra, duksevi od pet do 10 evra, a dečji veš i pidžame mogu se pazariti za svega nekoliko evra. Retko se nađe stvar skuplja od 40 evra, što se u srpskim prodavnicama za decu smatra niskom cenom.

On smatra da je nacionalni interes Srbije, da uvođenjem novih ekonomskih mera podstakne fer konkurenciju i liberalizaciju tržišta, ali uz usmeravanje ekonomskog razvoja zemlje, zasnovanog na resursima Srbije.
– Monopolizacija uništava potrošače jer veliki jedu male i prete zatvaranjem većeg broja minimarketa. Podatak da veliki broj građana Srbije pazari na subotičkom buvljaku ili u nekom bijeljinskom hipermarketu, ne znači da su svi građani Srbije na isti način rešili problem skupoće. Mnogima je putovanje do Subotice ili Bijeljine skupo i o njemu ne razmišljaju. To su oni koji preživljavaju na kori suvog hleba. Nagli porast osiromašenih građana, koji noću, da ih poznanici ne vide, preturaju po kontejnerima, trebalo bi da natera vlast da razmisli kome treba država bez naroda – pita se Bogosavljević.

INTERNET NOVINE SERBSKE

Advertisements