Kako započeti biznis u malim i srednjim preduzećima

Оставите коментар


Do kraja godine u Srbiji bi trebalo da nastane oko 77.500 novih preduzeća i oko 20.000 radnji. Republička agencija i regionalni centri za razvoj preduzetništva daju besplatne savete, usluge i organizuju seminare i sajmove za preduzetnike.

U Srbiji je u ovoj godini, zaključno sa oktobrom, osnovano 9.975 preduzeća. Do 31. decembra trebalo bi da ih bude oko 11.500 a novoregistrovanih radnji oko 20.000. Ovo je rezultat unapređenja poslovnog okruženja i uspešnog sprovođenja državnog plana za unapređenje preduzetništva. Vlada je pojednostavila proceduru i smanjila troškove za registraciju preduzeća, a stvaraju se i uslovi za lakši pristup kreditima. Po zakonu koji se sada primenjuje potrebno je samo 500 evra za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću (koja se najčešće registruju) i 15 dana za registraciju firme. Nedavno je i na Četvrtoj međunarodnoj konferenciji o malim i srednjim preduzećima u Beogradu, Tgod nazivom „Podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća – uloga javnog sektora“, ocenjeno da je u sektoru MSP učinjen značajan pomak, a posebno u domenu finansijske podrške.

Kada je u Zakon o fondu za razvoj uneta izmena kojom se zabranjuje davanje sredstava velikim javnimstaklenik preduzećima koja su pred privatizacijom, svi fondovi su usmereni ka malim i srednjim preduzećima. Tako je preko Fonda za razvoj prošle godine podeljeno oko 50 miliona evra, dok će ove godine iznos biti dupliran. Za različite podsticajne mere predviđeno je 95 miliona evra, a pružena je i izvozna podrška za mala i srednja preduzeća. U Srbiji ima 575 srednjih preduzeća čiji godišnji izvoz iznosi od 300.000 do milion evra, što u ukupnom izvozu zemlje čini oko 10 odsto. I izveštaj Evropske komisije pozitivno ocenjuje razvoj preduzetništva u Srbiji i ulogu malih i srednjih preduzeća.

Pomoć države

Poznavaoci privatnog preduzetništva u Srbiji kažu da građanima koji žele da započnu ili unaprede postojeći biznis nedostaju informacije o tome kako osnovati firmu, koliko novca treba uložiti, kako napraviti biznis plan i analizirati tržište, a manjkaju im i saznanja o tome koji je kredit najpovoljniji, gde kupiti mašine i ostalo što je neophodno za opstanak u vodama preduzetništva. Sa ciljem da se ubrza razvoj MSP sektora, identifikuju problemi preduzetnika i preduzeća i poboljšaju uslovi za osnivanje novih, formirana je Republička mreža stručne podrške za podsticanje i razvoj MSP u maju 2003. godine. Ovu mrežu danas sačinjava 13 regionalnih agencija (centara) koje koordinira Republička agencija za razvoj MSP. Do kraja godine, Republička mreža uz koordinaciju Republičke agencije ostvariće ukupno 4.160 sati mentoringa za mala i srednja preduzeća, organizovati 104 promocije, 210 obuka za više od 2.000 polaznika i pružiti preko 1.600 konsalting usluga za MSPP. Republička agencija je danas institucija od centralnog značaja za razvoj MSP.

Ona pruža nefinansijske usluge za MSPP:
– konsalting,
– menadžment poslovi,
– mentoring,
– edukacije,
– promocije sektora MSP,
– izdavaštvo,
– inovacije,
– međunarodna saradnja,
– informaciona podrška,
– realizacija projekata značajnih za unapređenje poslovanja,
– analiza i statistika,
– povećavanje konkurentnosti kvaliteta, ali i
– učestvovanje u pripremanju propisa i otklanjanju administrativnih prepreka koje su značajne za razvoj ovog sektora, kaže mr Dejan Radulović, zamenik direktora Republičke agencije za razvoj MSP i preduzetništva.

Pored toga, Agencija organizuje različite promocije o ponudi banaka za preduzetnike i o kreditnim linijama za MSPP u svim bankama. Preduzetnici tako na jednom mestu dobijaju sve neophodne informacije o poslovanju, ali i mogućnostima finansijske podrške. Agencija rezultate svog rada i rada mreže prezentuje redovnim izveštajima Narodnoj skupštini Republike Srbije Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, vladi i Ministarstvu privrede i građanima, putem medija. Godišnji izveštaj o radu Agencije dostupan je korisnicima na web sajtu Republičke agencije za razvoj MSPPwww.sme.sr.gov.yu

Prva iskustva

Preduzetnici u Srbiji su u prvim godinama razvoja nefinansijskih usluga bili više zainteresovani da saznaju šta je sve potrebno uraditi da bi se osnovalo preduzeće ili radnja (registracija, biznis plan, kako do kredita). Poslednja iskustva govore da sve više raste potreba za učenjem i daljim usavršavanjem u poslovanju. Nekada je preduzetnicima bilo važno samo da formiraju preduzeće i obezbede kredit, a danas shvataju da im je neophodna pomoć u vođenju i upravljanju preduzećem, pravilnom korišćenju kredita i načinu njegovog vraćanja.

– Najbolje je da se budući preduzetnik oproba u poslovima u kojima ima najviše stručnog znanja, veština i interesovanja. Većina ljudi pokreće poslove iz oblasti u kojima cj već radili i imaju neko iskustvo, informacije, poslovne kontakte. Ako budući privrednik poveže stručna znanja koja je stekao obrazovanjem, veštine i radno iskustvo sa potrebama tržišta, onda je kreirao dobru polaznu osnovu za opstanak, rast i uspešan razvoj preduzeća, kaže Radulović. Prema saznanjima našeg sagovornika, za sada je najbolje započinjati poslove iz oblasti poljoprivredne proizvodnje, proizvodnje i prerade zdrave hrane i razvijati male pogone za preradu drveta (nameštaj, ambalaža, elementi od drveta). U usponu je i razvoj usluga razni servisi, biroi i agencije koje pružaju finansijske i računovodstvene usluge, privatne ordinacije, transport i drugo. Kada je reč o strukturi MSP po delatnostima, dominiraju trgovina i prerađivačke delatnosti. Prema metodologiji koja posmatra učešće pojedinih sektora u MSP, gde su pored preduzeća uključeni i preduzetnici, u 2005. je u odnosu na 2004. povećano učešće trgovine na 33,3 odsto sa 30,3 odsto. Udeo prerađivačkih delatnosti je zadržan na 27,8 odsto.

Standardizacija usluga

U Srbiji su po opštinama i regionima još uvek veoma uočljive razlike u privrednom razvoju, razgranatosti infrastrukture, broja i snage preduzeća i preduzetnika, razvijenosti tržišta. U skladu sa tim postoje i razlike u količini i kvalitetu tražnje i ponude usluga u agencijama za razvoj MSP. Teško je izdvojiti samo jednu ili više agencija koje prednjače u odnosu na ostale, ali je cilj da se sve usluge koje se pružaju preko mreže potencijalnim i postojećim preduzećima standardizuju i da se njihov kvalitet izjednači. – Različite potrebe preduzetnika uslovljavaju i različitosti u pružanju usluga. U Vojvodini je veća potreba za razvojem poljoprivrednih gazdinstava, u drugim krajevima je razvijenija industrija, u trećim stočarstvo. To dovodi i do specijalizacije usluga po oblastima, u nekim agencijama. Iako one međusobno razmenjuju iskustva, sigurno će u budućnosti doći do izdvajanja nekih agencija koje će biti bolje od drugih. Te efikasnije agencije upravo će predstavljati novi motor za razvoj institucionalne infrastrukture za podršku MSP, što očekujemo u narednim godinama, objašnjava Radulović.

Međunarodni krediti

Kreditnu podršku MSP u Srbiji diktira bankarski sektor jer on ima dominantnu poziciju na tržištu kapitala. Ovaj sektor čini 38 poslovnih banaka i 15 lizing kompanija. Kreditne linije međunarodnih organizacija i institucija EARa, EIBa, vlade Italije, nemačke banke KfW i drugih u velikoj meri doprinose amortizovanju problema nedostatka finansijskih izvora za MSP i delimično nadoknađuju nedovoljnu i skupu ponudu banaka. Fond revolving kredita Republike Srbije, koji finansira Evropska agencija za rekonstrukciju, u prethodnih pet godina je realizovao 299 kredita u vrednosti od 35,57 miliona evra. Na ovaj način otvoreno je 2.486 novih radnih mesta. Evropska investiciona banka obezbeđuje Areh global kredite za MSP sektor i lokalnu samoupravu. Prvi kredit od 20 miliona evra realizovan je kroz 27 projekata i to je omogućilo otvaranje 551 radnog mesta.

Vlada Republike Italije odobrila je kredit za finansiranje MSP u iznosu od 33,25 miliona evra. Do sada je realizovano 11,30 miliona za 33 kredita i 185 novozaposlenih. Linija nemačke banke KfW, fond za Srbiju, namenjena je nabavci osnovnih sredstava a delom i za obrtni kapital MSP. Krediti se odobravaju u iznosu od 5.000 do 50.000 evra sa godišnjom kamatom od 9,5 odsto za nabavku osnovnih i 10,5 odsto za obrtna sredstva. Prosečan rok povraćaja kredita je 27 meseci.

Centar „Beograd“

I Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća čini mnogo na unapređenju preduzetničke kulture u Beogradu i okolini, povećanju broja MSP, obučavanju preduzetnika kako da započnu, održe i unaprede privatni biznis, a pružaju i kompletne konsalting i mentoring usluge o preduzetništvu. Samo do kraja ove godine centar će pružiti 79 obuka za 1.480 polaznika iz potencijalnih i postojećih MSPP. Preduzetnici će dobiti više od 750 značajnih informacija za poslovanje, a broj pravnih i ekonomskih konsalting usluga biće veći od 350.

Centar planira da u narednom periodu realizuje još tri projekta sa ciljem da podrži razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika koji žele da započnu i uspešno vode biznis. Dva projekta u narednih deset meseci ostvariće u saradnji sa opštinama Lazarevac i Rakovica. Finansiraće ih EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju u okviru „Programa podrške razvoju preduzeća i preduzetništva“.

Projekat u Lazarevcu odvijaće se pod nazivom „Korak do posla, korak u poslu“, što znači da je usmeren ka nezaposlenima koji žele da se upuste u vode privatnog preduzetništva, ali i onima koji su već u biznisu i nameravaju da unaprede poslovanje.

Drugi projekat „Rakovica agriculture cluster“ udruživaće postojeće i buduće preduzetnike na različitim nivoima kako bi funkcionisao sistem od „njive do trpeze“.

Treći projekat pod nazivom „Omladinsko preduzetništvo“ realizovaće se u okviru Business Innovation Programs i biće finansiran preko Ministarstva inostranih poslova Norveške. Regionalni centar postao je partner na realizaciji ovog projekta u Beogradu kojim je obuhvaćeno šest beogradskih osnovnih škola, od kojih su dve za učenike sa oštećenim vidom, odnosno sluhom (škole „Veljko Ramadanović“ i „Stefan Dečanski“).

Naše aktivnosti u ovim projektima biće usmerene na nezaposlena lica, tehnološke viškove, učenike završnih razreda srednjih stručnih škola kao i na sve one koji svoju egzistenciju nameravaju da reše započinjanjem sopstvenog biznisa.

Druga grupa su postojeća MSP i preduzetnici, kojima je potrebna stručna pomoć kako bi bili što konkurentniji i uspešniji u vođenju biznisa, kaže mr Gordana LazićRašović, direktorka Regionalnog centra za razvoj MSP i preduzetništva „Beograd“.

„Korak do posla“

Cilj projekta „Korak do posla, korak u poslu“ koji će biti sproveden u Lazarevcu jeste da se poveća broj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, da se poveća konkurentnost i razviju postojeća MSP, smanji nezaposlenost i podrži razvoj preduzetničke infrastrukture. U Lazarevcu će biti formiran potcentar koji će raditi kao sastavni deo RC „Beograd“. On će u narednih deset meseci pružati nefinansijsku podršku potencijalnim i postojećim MSP u prostorijama koje će se nalaziti u JPRB Kolubara. Projekat će biti ostvaren u saradnji sa opštinom Lazarevac i preduzećem Kolubara, a predstavljaće veoma značajnu podrška razvoju preduzetništva i osnivanju većeg broja MSP. U Lazarevcu, naime, ne postoji ni jedna institucija u kojoj bi se dobijale informacije neophodne za razvoj privatnog biznisa i podršku preduzetnicima. – U Lazarevcu ima oko 6.000 nezaposlenih, a mnogi od njih bi započeli privatni biznis. Međutim, do sada nije imao ko da im pruži neophodne informacije i podršku. Pored toga, u narednom periodu verovatno će se povećati broj onih koji će ostati bez posla jer se Kolubara nalazi u postupku restrukturisanja, a oko 70 odsto Lazarevčana radi u tom preduzeću. Sa otpremninama koje dobiju mogli bi da započnu privatni biznis, kaže Gordana Lazić-Rašović.

Korisnici usluga ovog centra biće svi građani koji žele da krenu u biznis ili da ga unaprede, ali i registrovana poljoprivredna gazdinstva, članovi poslovnih udruženja, a radiće se i na povezivanju voćara, proizvođača meda.

U Rakovici će uskoro početi da funkcioniše poljoprivredni klaster u kojem će biti udruženi potencijalni i postojeći MSP koji se bave proizvodnjom i preradom prehrambenih proizvoda, uzgojem povrća u plastenicima, ali i trgovci. Svi koji učestvuju u sistemu od njive do trpeze od proizvodnje do prerade i prodaje voća i povrća biće povezani u ovaj klaster. U početku u njemu će biti 12 malih i srednjih preduzeća, a kasnije se mogu priključiti i drugi. Različite konsultantske usluge u klasteru moći će da koristi još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP na teritoriji Rakovice. Projekat koji treba da podrži potencijalne i buduće preduzetnike iz oblasti agrobiznisa i proizvodnje hrane,realizovaće se u okviru Programa podrške razvoju preduzeća i preduzetništva Fond za razvoj preduzeća i inovacija, a partneri su opština Rakovica i RC „Beograd“.

– Opštini Rakovica pripadaju sva podavalska naselja u kojima postoji ogroman potencijal za razvoj plasteničke proizvodnje za koju nisu potrebne velike obradive površine. Sa druge strane, u ovoj najnerazvijenijoj beogradskoj opštini veliki je broj ljudi bez posla, a mnogi od njih mogu da započnu biznis ili unaprede postojeći. Cilj je da se formira klaster (baza) u koju će se i drugi naknadno uključivati po potrebi. U unapređenje preduzetništva i razvoj inovacija, krenuli smo sa pretpostavkom da MSP koji su uključeni u klaster mogu da inoviraju, kroz prihvatanje savremenog vođenja biznisa. Biće pokrenuta nova preduzeća, povećavana konkurentnost i uticaće se na smanjenje nezaposlenosti. Kada se formira jedno poljoprivredno gazdinstvo, ili započne plastenička proizvodnja, u njemu ne može da radi jedan čovek. On mora da angažuje još radnika kako bi se posao dobro razvijao, kaže Gordana Lazić-Rašović.

Omladinsko preduzetništvo

U program Omladinsko preduzetništvo, koji se u Srbiji realizuje od 2003. godine pod pokroviteljstvom Ministarstva inostranih poslova Norveške, od 25. septembra ove godine uključio se i RC za razvoj MSPP „Beograd“. Osnovna aktivnost programa jeste obuka mladih kroz osmišljavanje, pokretanje i realizaciju sopstvenog biznisa u okviru vannastavnog predmeta Omladinsko preduzetništvo u izabranim školama. Program je kreiran za učenike i nastavnike koji treba da prouče čitav „životni ciklus“ preduzeća i suoče se sa svim problemima i uspesima koji prate privatni biznis u našim uslovima poslovanja. Na ovaj način razvija se preduzetnički duh kod učenika i pružaju im se osnovna znanja ako posle školovanja nameravaju da se bave preduzetništvom.

Moderatori grupe su edukovani nastavnici koji učenicima treba da omoguće dovoljno prostora za razvoj kreativnosti. Sve kreće na početku drugog polugodišta (što se poklapa sa fiskalnom godinom) prezentacijom programa učenicima drugih i trećih razreda i prikupljanjem njihovih prijava. Formiraju se grupe i počinje nastava koja obuhvata sve faze jednog preduzeća od poslovne ideje, pravljenja biznis plana, registracije, preko nabavke, proizvodnje, organizacije, administracije, prodaje proizvoda sve do zatvaranja preduzeća. Registruju se i posluju prava učenička preduzeća kojima je za rad potrebna i finansijska podrška koju dobijaju iz takozvanog risk fonda za čija sredstva konkurišu prilažući biznis planove. Po nekoliko stotina evra koje dobiju učenici iskoriste za vizitkarte, promotivni materijal, prezentacije i sitan inventar neophodan za funkcionisanje firme.

Na kraju godine sva preduzeća zaključuju poslovne knjige i zatvaraju se. To ne znači da uspešni mladi preduzetnici prestaju da se bave preduzetništvom, već ukoliko i dalje žele time da se bave treba da registruju preduzeće u Agenciji za privredne registre. Od početka ove godine BIP program, u okviru kojeg se realizuje ovaj projekat, dodeljuje i bespovratna novčana sredstva u iznosu od 5.000 evra učenicima koji su prošli program i žele da osnuju sopstvenu firmu. Učenici predloge dostavljaju regionalnom koordinatoru, a konačnu odluku donosi BIP. Prvi takav grant dodeljen je u aprilu preduzeću „Rojal Medikom“ koje distribuira i servisira medicinsku opremu.

Osnivač je Marko Matić iz Beograda, koji je prošao kroz program „Omladinsko preduzetništvo“. Drugi grant u istom iznosu dodeljen je preduzeću ŽBK koje su osnovali, u februaru, učenici Vazduhoplovnotehničke škole iz Beograda, a osnivači ovog preduzeća su i pobednici Trećeg sajma omladinskog preduzetništva. U ovaj projekat je bilo uključeno devet srednjih škola iz Beograda i Kragujevca, a odnedavno su se priključile još dve škole iz Beograda i jedna iz Požege. Reč je o Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“, Vazduhoplovno-tehničkoj školi, Školi za dizajn, Školi za decu sa oštećenim vidom „Veljko Ramadanović“, Školi za decu sa oštećenim sluhom „Stefan Dečanski“, Srednjoj zanatskoj školi (sve iz Beograda) i Školi za ugostiteljstvo „Toza Dragović“ i Drugoj tehničkoj školi Radnik, iz Kragujevca.

Sajam biznis baza

Peta međunarodni sajam preduzetništva za MSP održan je od 29. novembra do 2. decembra na Beogradskom sajmu. Na njemu su učestvovali početnici u MSP biznisu i institucije koje razvijaju preduzetničku kulturu u Srbiji. Izlagači su bili iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Slovenije, Italije, Republike Srpske, Rumunije, Bugarske… Cilj sajma je, i ovoga puta, bio da se predstave i povežu početnici u biznisu, a oni koji se kao izlagači pojave tri do četiri puta, dobijaju šansu za nastup na profesionalnim sajmovima.

Osnovati OD ili DOO

Prilikom odlučivanja o pravnom obliku organizovanja preduzeća većina srpskih preduzetnika odluku donosi bez detaljne analize. Dejan Radulović im savetuje da prvo razmotre način na koji su planirali da pribave finansijska sredstva za poslovne aktivnosti, a zatim da procene koliki nivo ličnog rizika su spremni da preuzmu. Različiti pravni oblici nose i različite rizike za osnivače, jer za obaveze firme odgovaraju svojom celokupnom imovinom ili samo delom koji su invesgarali u posao. Ako odaberu ortačko društvo odgovaraju celokupnom imovinom, a ako se odluče za društvo sa ograničenom odgovornošću tada se za obaveze odgovara samo imovinom koja je uneta u društvo. Treći je element nivo kontrole koji preduzetnik želi da ima nad poslovnim operacijama. DOO je pravni oblik za koji se preduzetnici u Srbiji najčešće odlučuju. Za njegovo osnivanje potreban je minimalan kapital od 500 evra. Ovaj osnivački kagštal se deli na udele i svaki član preduzeća odgovara za obaveze preduzeća samo iznosom svog udela.

Iskustva preduzetnika

Regionalni centar „Beograd“ na praktičan način pomaže preduzetnicima u započinjanju i vođenju biznisa. Na otvaranju prvog potcentra na Voždovcu, koji je počeo da radi u novembru 2005. godine. Radiša Steljić, osnivač preduzeća 3R INDUSTRIJA, preduzetnicima je preneo svoja iskustva iz saradnje sa centrom, koja ukazuju na mogućnosti podrške preduzetnicima i MSP na Voždovcu.

Ona se bavi reciklažom sekundarnih sirovina i u januaru prošle godine zapošljavala je 11 radnika, uz mogućnost da se zaposli još 1015 radnika. Oni se bave prikupljanjem i obradom određenih vrsta otpadnog materijala i otpadne ambalaže za reciklažu, Organizovano prikupljaju određene materijale (otpadni papir, karton, plastičnu i metalnu ambalažu) selektuju ih i obrađuju radi ponovnog korišćenja ili reciklaže. – Kada sam odlučio da osnujem firmu oslanjao sam se na podršku zaposlenih u Centru „Beograd“. Prvo sam tražio savete i informacije koje su mi bile potrebne da bih samostalno počeo da se bavim ovim poslom. Pohađao sam obuke koje su organizovane iz oblasti finansija, biznis planiranja, prodaje, marketinga, pravnog aspekata poslovanja i drugo. Sledeći korak bio je registracija preduzeća. Obavili su sve da dobijem pečat, PIB, prijavu za PDV i prijavu poreskoj upravi. Uputili su me na knjigovodstvenu agenciju sa kojom sarađuju i ona danas obavlja te poslove za moje preduzeće.

Zatim su mi pružili stručnu pomoć oko vizuelnog identiteta preduzeća, uradili logo, promotivne materijale (vizitkarte, memorandum i drugo). Izradili su mi biznis plan i aplikacije za kredit. Uradili su i tri pravilnika iz oblasti radnih odnosa i zaštite na radu, kao i ugovore o radu za zaposlene u mom preduzeću. Pozivali su me više puta na različite prezentacije, a pomažu mi i da drugima predstavim svoje preduzeće. Ovo mi može biti od koristi u daljem uspostavljanju poslovnih odnosa sa domaćim i stranim partnerima, a urađena je i web prezentacija. Nadam se da će na sličan način i zaposleni u kancelariji na Voždovcu pomagati preduzetnike, jer sam siguran da će im takva pomoć biti potrebna, preneo nam je svoja iskustva Radiša Steljić. Kancelarija na Voždovcu veoma uspešno radi uz finansijsku podršku opštine i stručnu pomoć RC „Beograd“, jer se u junu završio projekat (SEENET lokalne vlade pokretači razvoja), finansiran preko italijanskog Ministarstva inostranih poslova i regije Toskana. Kancelarija je formirana sa ciljem da se smanji nezaposlenost i promoviše Voždovac kao atraktivna lokacija za razvoj preduzetništva. Preduzetnicima se pružaju sve usluge neophodne za pokretanje biznisa, različite edukacije i mentoring iz pravnih oblasti, finansija, poslovnog planiranja marketinga, prodaje spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja.

Logistički centar

U prizemlju zgrade beogradske opštine Čukarica, od 16. novembra ove godine počeo je da radi Logistički centar za preduzetnike. Oni sada na jednom mestu imaju kompletan konsultantski servis u kome dobijaju informacije, pomoć i savete pri započinjanju i unapređenju biznisa. Otvaranjem ovog centra svi koji se bave preduzetništvom mogu brže da završavaju poslove i na sva pitanja dobiju odgovor u roku od 48 sati. Prema rečima Radiše Stojkovića, rukovodioca Logističkog centra, preduzetnici mogu da dobiju informaciju kako da otvore radnju ili preduzeće i započnu poslovanje, ali i informacije iz oblasti komunalno-stambenih poslova, imovinsko-pravnih odnosa, uvoza, izvoza robe, kao i sve o kreditnim linijama koje nude banke za započinjanje i vođenje biznisa.

Logistički centar je potpisao ugovor sa AIK bankom preko koje će biti realizovana kreditna linija Evropske banke za obnovu i razvoj EBRD, uz pomoć koje će preduzetnici pod najpovoljnijim uslovima i ujednostavnoj proceduri dobijati kredite za započinjanje i vođenje biznisa. Preko Logističkog centra biće realizovano više projekata za pomoć u razvoju preduzetništva, a prvi koji je već počeo da se ostvaruje jeste kancelarija Biznis info centra Privredne komore Beograda koja takođe postoji u zgradi opštine. Uovoj kancelariji, pored neposredne komunikacije sa klijentima, biće pripremani vodiči i pregledi za preduzetnike i organizovani seminari i predavanja. Opština Čukarica je već dve decenije među liderima u preduzetništvu i ima oko 5.800 preduzetnika i 2.800 pravnih lica. Radiša Stojković ističe da sa potencijalima i rukovođenjem u skladu sa propisima Evropske unije, ovo područje može da ima i do 25.000 preduzetnika. EBRD je uložila oko 93.000 evra u projekat otvaranja logističkih centara u Beogradu. Preduzetnici koji imaju brojna pitanja o otvaranju firmi, radnji ili o unapređenju i vođenju preduzetništva odgovore mogu dobiti na telefone: 011 3052199 i 011 3052200.

Biznis inkubatori

U okviru ENTRANCE – Programa za preduzetništvo, trening i usluge koji finansira vlada Norveške, u Srbiji su osnovani biznis inkubatori sa ciljem da se poveća ekonomski rast, osnuju nova radna mesta, podrže republičke institucije i regionalni centri, poboljša veza između obrazovanja, treninga i tekućeg poslovanja MSP i podrži izvoz ovih preduzeća. Prvi biznis inkubator formiran je u Nišu u prostorijama MINa u septembru 2004. godine, a namenjen je preduzećima u ranoj fazi osnivanja i trajaće četiri godine. MSP ima obezbeđen prostor, kancelarijske usluge, opremu za proizvodnju i posebne usluge (treninzi, analize poslovnih ideja, potencijali tržišta i pristup finansijama). Na prostoru od 2.100 kvadratnih metara smešteno je 14 preduzeća koja uspešno rade, obrađuju metale, proizvode ukrase, čelične konstrukcije za staklenike, delove za poljoprivredne mašine i drugo. Na iskustvima ovog pilot biznis inkubatora formirani su inkubatori u Zrenjaninu, Subotici, Rakovici, a plan je da ove i sledeće godine bude formirano ukupno 14 do 16 inkubatora u Srbiji.

Mirjana Vujadinović

Izvor: Ekonometar

Advertisements

Preminuo patrijarh Pavle

Оставите коментар

Autor: Beta – Tanjug | 15.11.2009. – 12:02 izmena 12:42

Preminuo patrijarh Pavle

Patrijarh srpski Pavle preminuo je jutros u 10:45 časova, nakon dve godine lečenja na Vojno-medicinskoj akademiji, potvrdio je danas mitropolit Amfilohije.

„Patrijarh srpski Pavle preminuo je jutros“, potvrdio je mitropolit Amfilohije, koji je na svečanosti polaganja kamena temeljca obavestio vernike da je upravo saznao da se „upokojio patrijarh“. On je preneo da je sveštenik jutros pričestio patrijarha i da je Pavlovo „sveto hristoljubivo srce prestalo da kuca“.
Patrijarh Pavle (95) bio je na Vojno-medicinskoj akademiji na lečenju od 13. novembra 2007. godine.

Tadić: Nenadoknadiv gubitak za srpski naorod
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da je smrt Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla ogroman i nenadoknadiv gubitak za srpski naorod.
„Postoje ljudi koji samim činom svog postojanja povezuju čitav narod. Takav je bio patrijarh Pavle. Njegov odlazak je i moj lični gubitak“, naveo je Tadić.
Predsednik Srbije je istakao da se u teškim i kompleksnim trenucima kroz koje je prolazila Srbija uvek konsultovao sa partijarhom i dobijao njegovo mišljenje. Patrijarh Pavle imao je ogroman ugled u čitavom hrišćanskom svetu. Uživao je poštovanje kako moskovskog i vaseljenskog patrijarha, tako i rimskog pape, zaključio je Tadić.


Patrijarh Pavle je za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran 1990. godine. Rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, u srezu Donji Miholjac (tada u Austrougarskoj, a sada u Hrvatskoj) u zemljoradničkoj porodici. Gimnaziju je završio u Beogradu, šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu.
Rano je ostao bez roditelja – otac je otišao da radi u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i „vratio se kući da umre“ kad je dečaku bilo tri godine, a isto se ubrzo dogodilo i s majkom. Odgajila ga je tetka. Shvativši da je dete „vrlo slabačko“, poštedela ga je seoskih poslova i tako mu omogućila da se školuje: iako je mali Gojko bio sklon „predmetima gde ne mora da memoriše, kao što su matematika i fizika“, iako je iz veronauke imao dvojku, uticaj rodbine je prevagnuo i njegov konačan izbor bio je bogoslovija.

Posle završene niže gimnazije u Tuzli (1925-1929) i bogoslovije u Sarajevu (1930-1936) došao je u Beograd gde je upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno završio i preostale razrede gimnazije da bi mogao da upiše uporedo i Medicinski fakultet. Na Medicinskom fakultetu je stigao do druge godine studija, a Bogoslovski je završio i tu ga zatiče Drugi svetski rat.
Da bi se izdržavao radio je na beogradskim građevinama, što mu nije odgovaralo zbog slabog zdravlja. Na poziv svog školskog druga Jeliseja Popovića odlazi u ovčarsko-kablarske manastire gde je proveo ostatak rata i gde počinje svoj monaški život.

Prvo je bio u manastiru Svete Trojice u Ovčaru, a potom i veroučitelj deci izbeglica u Banji Koviljači. Tada se teško razboleo „na plućima“ i lekari su verovali da je tuberkuloza predviđajući mu još tri meseca života. Izvesno vreme proveo je u manastiru Vujan gde se izlečio i u znak zahvalnosti izrezbario i poklonio manastiru jedan drveni krst. Zamonašen je u manastiru Blagoveštenju 1946. godine, kada je unapređen u čin jerođakona. Od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Rače. Školsku godinu 1950/51. proveo je kao učitelj zamenik u prizrenskoj Bogosloviji sv. Kirila i Metodija. U čin jeromonaha unapređen je 1954, protosinđel je postao 1954, a arhimandrit 1957. Od 1955. do 1957. godine bio je na postdiplomskim studijama na Bogoslovskom fakuletu u Atini. Izabran je za episkopa raško-prizrenskog 29. maja 1957. godine, a posvećen je 21. septembra 1957. godine, u beogradskoj Sabornoj crkvi. Čin posvećenja obavio je patrijarh srpski Vikentije. Za episkopa raško-prizrenskog ustoličen je 13. oktobra 1957. godine, u prizrenskoj Sabornoj crkvi.

U Eparhiji raško-prizrenskoj gradio je nove crkve, obnavljao stare i porušene, posvećivao i monašio nove sveštenike i monahe. Starao se o Prizrenskoj bogosloviji, gde je povremeno držao i predavanja iz crkvenog pevanja i crkvenoslovenskog jezika. Često je putovao, obilazio i služio u svim mestima svoje Eparhije. Sa kosovskim egzodusom, prizrenska Bogoslovija Svetog Kirila i Metodija je privremeno premeštena u Niš, a sedište Raško-prizrenske eparhije iz Peći u manastir Gračanicu.
Kao episkop raško-prizrenski svedočio je u Ujedinjenim nacijama pred mnogobrojnim državnicima, o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.


Bavio se i naučnim radom. Objavio je monografiju o manastiru Deviču, Devič, manastir Svetog Joanikija Devičkog (1989, drugo izdanje 1997.). U Glasniku Srpske pravoslavne crkve, od 1972. godine objavljuje studije iz Liturgike u obliku pitanja i odgovora, od kojih je nastalo trotomno delo Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, I, II, III (1998).
Priređuje dopunjeno izdanje Srbljaka, koje je Sinod Srpske pravoslavne crkve izdao 1986. godine. Takođe, priređuje Hristijanskije prazniki od M. Skabalanoviča. Autor je i izdanja Trebnika, Molitvenika, Dopolniteljnog trebnika, Velikog tipika i drugih bogoslužbenih knjiga u izdanju Sinoda. Pitanja i odgovori čtecu pred preoizvodstvom objavljuje 1988. godine, a Molitve i molbe 1990. Zaslugom patrijarha Pavla umnožen je u 300 primeraka Oktoih iz štamparije Đurđa Crnojevića.

Patrijarh Pavle je dugo godina je bio predsednik komisije Svetog arhijerejskog sinoda za prevod Svetog pisma Novog zaveta, čiji je prvi prevod, koji je zvanično odobren od Crkve, objavljen 1984, a ispravljeno izdanje ovog prevoda 1990. godine. Isto tako, bio je predsednik Liturgičke komisije pri Svetom arhijerejskom sinodu, koja je pripremila i štampala Služebnik na srpskom jeziku.
Za vreme od kada je srpski patrijarh obnovljeno je i osnovano više eparhija. Obnovljena je Bogoslovija na Cetinju 1992. godine. Otvorena je 1994. godine Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju (Foča) i Bogoslovija u Kragujevcu 1997. godine, kao odsek Bogoslovije Svetog Save u Beogradu. Osnovana je i Informativna služba Srpske pravoslavne crkve.

U njegovo vreme pokrenuta je 1993. godine u Beogradu Akademija Srpske Pravoslavne Crkve za umetnosti i konservaciju, sa nekoliko odseka (ikonopis, freskopis, konservacija). Godine 2002. nastava veronauke je vraćena u škole, kao i Bogoslovski fakultet u okvire Beogradskog univerziteta iz koga su ga komunističke vlasti izbacile 1952. godine.
Imajući u vidu zasluge patrijarha srpskog Pavla na naučnom bogoslovskom polju, Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, dodelio mu je 1988. godine zvanje počasnog doktora bogoslovlja.
Srpski patrijarh postao je 1990. godine, kada je na tom mestu nasledio patrijarha Germana. On je 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve, navedeno je u biografiji patrijarha Pavla objavljenom na sajtu SPC.

VLAN mreže

Оставите коментар


image

VLAN je skraćenica od engleskog termina “Virtual Local Area Network”, koji označava grupu računara koja se ponaša kao da su svi povezani istom žicom, iako se fizički nalaze u različitim delovima LAN mreže

Pre nego što se pređemo na način rada VLAN mreže, interesantno je odgovoriti na pitanje: odakle potreba za VLAN-om?

Činjenica je da se Ethernet mreže ne ponašaju dobro u režimu iskorišćenja do krajnjih granica. Performansa je zadovoljavajuća pri iskorišćenju do oko 40%, od 40% do 70% mreža funkcioniše sa manjim problemima pri radu, dok preko 70% može doći do otkaza mreže. Gornja granica opterećenja je na oko 85% kapaciteta.

Dodavanje novih računara u mrežu, kao i uvođenje u rad klijent-server aplikacija i multimedije povećava opterećenje mreže, što može dovesti i do ozbiljnih zastoja u radu. Suština rada Etherneta je u detekciji i izbegavanju kolizija paketa sa informacijama, pri čemu sa povećanjem mrežnog saobraćaja istovremeno raste i broj kolizija i pada efikasnost mreže.

Strategija borbe sa ovim problemom je u smanjenju broja kolizija, ali i u eliminisanju dodatnog mrežnog saobraćaja, koji mahom čine tzv. “Broadcast” i “Multicast” paketi. (Broadcast paketi su upućeni svim računarima u jednom Ethernet segmentu, dok se Multicast paketi šalju grupi računara).

Ovim dolazimo do paradoksalne situacije: mrežu smo uveli da bismo međusobno povezali sve računare, a ta ista mreža efikasno radi samo ako je izdelimo na manje delove.

VLAN koncept je smišljen da razreši ovaj problem, tj. da mreža ostane fizički povezana, ali da se smanji broj kolizija i nivo Broadcast i Multicast saobraćaja – “virtuelnom” podelom na manje delove.

Integralna mreža nam realno treba, jer u načelu ne možemo da obezbedimo da se svi službenici jednog sektora nalaze u istoj kancelariji ili na istom spratu. Ako bismo sa druge strane istrajali u tome da podmreža računovodstva ili komercijale fizički prati razmeštanje službenika tokom godina rada, došli bismo u situaciju da imamo haotičnu šumu kablova koji idu gore-dole po spratovima.

Takođe, osnovno dobro u poslovanju, a to je rast firme, donosi ozbiljne probleme za LAN mrežu: u početku je desetak službenika radilo sa datotekama i bazom podataka na jednom serveru, dok pri nivou od 50 ili 100 službenika najverovatnije imamo odvojene servere za skoro svaki sektor.

VLAN standard – 802.1Q

IEEE standard 802.1Q je razvijen da reši problem podele većih mreža na manje delove, tako da Broadcast i Multicast saobraćaj ne uzmu više propusnog opsega nego što je neophodno. Standard takođe obezbeđuje i dodatni nivo sigurnosti između segmenata mreže.

Specifikacija 802.1Q definiše standardni način ubacivanja oznaka VLAN pripadnosti u Ethernet pakete.

Kako mrežni protokoli zavise od Broadcast upita putem koga se mrežne stanice međusobno “otkrivaju”, uređaji na dva LAN-a ne mogu da “vide” jedan drugoga bez pomoći mrežnog uređaja (najčešće je to ruter), koji ima portove u oba LAN-a.

Zbog činjenice da se Broadcast paketi distribuiraju do svih uređaja u LAN-u, kao posledicu dobijamo da LAN mreža ne može da bude velika. Jer ako je mreža velika, mrežni uređaji primaju veliku količinu Broadcast saobraćaja. Svojstvo mrežnih uređaja da se međusobno pronalaze takođe znači da server računari sa važnim podacima treba da budu odvojeni od običnih korisnika, putem filtera za kontrolu mrežnog pristupa.

VLAN je administrativno konfigurisani LAN ili Broadcast domen. Umesto da idemo do razvodnog ormana da bismo kabl prespojili sa jednog na drugi LAN, administrator mreže sa konzole 802.1Q kompatibilnog Switcha podešava profil svakog pojedinačnog porta tako da pripada ili ne pripada nekom VLAN-u.

VLAN Ethrenet Switch se ponaša ujedno kao “saobraćajac” i kao “obezbeđenje”. Paketi se šalju samo na one portove na koji je priključen odredišni uređaj. Broadcast i Multicast su ograničeni na VLAN međe, tako da samo stanice čiji su portovi članovi istog VLAN-a vide Broadcast i Multicast pakete. Na ovaj način je propusni opseg optimizovan, a sigurnost povećana.

802.1Q VLAN-ovi nisu ograničeni samo na jedan Ethernet Switch. VLAN se može prostirati preko više mrežnih uređaja, uključujući i WAN linkove. Organizacija VLAN-ova između više Switcheva se postiže ubacivanjem dodatne VID oznake VLAN-a u svakom Ethernet paketu. VID je skraćenica od VLAN Identifier i radi se o broju između 1 i 4094. VID treba da bude dodeljen svakom pojedinačnom VLAN-u, a dodela istog VID-a VLAN-ovima na različitim Switchevima proširuje VLAN unutar velike mreže.

Tajna formiranja VLAN-ova je u prenosu oznaka VLAN pripadnosti. Portovi 802.1Q Switcheva se mogu konfigurisati da prenose označene ili neoznačene pakete, a VLAN oznaka se može ubaciti u Ethernet paket. Ako je port priključen na drugi 802.1Q uređaj, ovi označeni paketi prenose podatak o VLAN pripadnosti između Switcheva i tako omogućavaju da se VLAN proširi na više uređaja.

Pri ovome postoji jedno važno ograničenje: administratori mreže moraju da obezbede da portovi priključeni na nekompatibilne uređaje ne prenose VLAN označene pakete.
Jer ako nekompatibilni uređaji prime 802.1Q paket, neće prepoznati VLAN oznaku i odbaciće paket. Još gore, maksimalno dozvoljena dužina Ethernet paketa je standardom 802.1Q povećana sa 1.518 na 1.522 bajta, što može dovesti da stariji uređaji odbace paket jer je “prevelik”.

VLAN primer

Da bi stvari bile jasnije, objasnićemo rad 802.1Q VLAN-a na jednom sasvim realnom primeru, a to je izdvajanje podmreže sektora računovodstva. Pretpostavka je da računovodstvo (već odavno) ima svoj NT/2000 server sa knjigovodstvenom bazom podataka i aplikacijama, ali da ima i potrebu da pristupi Email i Web servisima preko centralnog Firewall servera (da bi preko Interneta proverio stanje SPP računa, i da se sa centralnog servera učita Update Anti virus baza). Pri ovome nikako ne želimo da ostatak firme “vidi”, niti ima ikakav pristup ovoj podmreži.

Za rešenje ovog problema potrebni su nam 802.1Q kompatibilni Ethernet Switchevi i 802.1Q kompatibilni centralni server računar.

802.1Q kompatiblni server?
Podrška za 802.1Q VLAN postoji za većinu PC server operativnih sistema, kao što su NetWare 4.1, Win NT 4 / 2000 i (naravno) Linux. Međutim da bi se dobila 802.1Q podrška potrebno je da u server računaru bude ugrađen odgovarajući LAN adapter sa VLAN podrškom i instaliran prateći drajver program.

PC LAN adapteri sa 802.1Q podrškom su iz “server” klase, tako da je njihova brzina rada 10/100 ili čak 10/100/1000 Mbps. Tipičan predstavnik je DLink DFE-550TX kartica sa cenom oko 35 evra (što je oko 2x skuplje od najjevtinijih LAN kartica za PC računare).

Podešavanje VLAN pripadnosti LAN adaptera se obavlja dodavanjem VLAN oznaka unutar drajver programa, za svaku VLAN grupu za koju želimo da ima pristup serveru.

Na gornjem 802.1Q Switchu su konfigurisana dva VLAN-a: računovodstvo i komercijala. Računovodstvo ima VID sa vrednošću 2 i sastoji se od 8 neoznačenih portova, sa Port VID vrednošću 2. Ovaj VLAN takođe ima i dva označena porta, portove 12 i 14. Port 12 služi za Uplink vezu ka donjem 802.1Q Switchu, a port 14 služi za povezivanje 802.1Q kompatibilnog servera. Server treba da ima mogućnost prihvatanja označenih Ethernet paketa, što ujedno znači da može da istovremeno bude član više VLAN-ova. Server računovodstva ne može da prihvata označene pakete, zbog čega treba da bude priključen na “neoznačeni” port Switcha.

VLAN komercijale ima VID sa vrednošću 3 i 7 neoznačenih portova, na kojima je podešen Port VID 3, što odgovara VID-u VLAN-a komercijale.

Računovodstvo (VID=2) Komercijala (VID=3)
Neoznačeni portovi Označeni portovi Neoznačeni portovi Označeni portovi
1 – 8 (PVID=2) 12, 14 17 – 24 (PVID=3) 12, 14

Na donjem Switchu su podešeni VLAN-ovi računovodstva i nabavke na sledeći način: VLAN računovodstva ima 6 portova, 5 neoznačenih i jedan označeni. Označeni port je port 11 koji služi za Uplink vezu sa gornjim Switchem. Ovaj Uplink port omogućava VLAN-u računovodstva da prenosi pakete ka prvom delu VLAN mreže, ali i da uspostavi vezu sa 802.1Q serverom (priključenim na gornji Switch).

VLAN nabavke sa sastoji od 5 neoznačenih portova sa port VID-om 4, i jednim označenim portom (port 11), koji je potreban zbog veze sa gornjim Switchom i 802.1Q serverom.

Računovodstvo (VID=2) Nabavka (VID=4)
Neoznačeni portovi Označeni portovi Neoznačeni portovi Označeni portovi
1 – 5 (PVID=2) 11 20 – 24 (PVID=4) 11

Primer ilustruje neke od prednosti označenih VLAN-ova i označenih portova. Interesantno je da smo primenom označenih Uplink portova (port 12 na gornjem i port 11 na donjem Switchu) izbegli potrebu za ruterom, koji bi inače bio neophodan za povezivanje dva ili više VLAN-ova.

Dodatno, iako Uplink portovi prenose paketa iz različitih VLAN-ova, sigurnost prenosa je sačuvana, jer Switch usmerava pakete isključivo ka odgovarajućim VLAN-ovima. Na primer: radna stanica priključena na port 1 donjeg Switcha može da priča sa sektorskim serverom na gornjem Switchu, jer oboje pripadaju istom VLAN-u računovodstva. Sa druge strane, radna stanica priključena na port 22 donjeg Switcha, koji pripada VLAN-u nabavke ne može da pristupi serveru računovodstva, jer pripadaju različitim VLAN-ovima, ali zato može da pristupi centralnom 802.1Q serveru…

Dobit od VLAN-ova
Fleksibilna segmentacija mreže
Korisnici i mrežni resursi koji intenzivno međusobno komuniciraju se mogu grupisati u VLAN-ove, bez obzira na njihovu fizičku lokaciju. Saobraćaj unutar grupe većinom ostaje interni, smanjujući eksterni saobraćaj i poboljšavajući efikasnost cele mreže.

Jednostavno upravljanje
Dodavanje čvorova, kao i premeštanje i druge izmene se brzo i lako obavljaju sa upravljačke konzole, umesto prevezivanja kablova unutar razvodnog ormana.

Povećana performansa
VLAN-ovi oslobađaju propusni opseg mreže tako što ograničavaju Broadcast i saobraćaj između čvorova mreže.

Bolje iskorišćenje server resursa
Sa VLAN kompatibilnim adapterom, server može da bude istovremeno član više VLAN-ova. Ovo smanjuje potrebu rutiranja saobraćaja do i od servera.

Pojačana sigurnost mreže
VLAN-ovi kreiraju virtuelne međe koje se mogu preći samo pomoću rutera. Zbog ovoga se u VLAN-ovima po potrebi mogu koristiti standardni ruter paket filtri radi povećanja sigurnosti mreže.

Prioritizacija saobraćaja

Nešto pre izrade 802.1Q standarda problem performanse većih LAN mreža je bio usmeren na izradu standarda prioritizacije saobraćaja – IEEE 802.1p.

Ono što je sve vreme nedostajalo Ethernet tehnologiji je “kvalitet servisa”, odnosno način da se za pojedine vrste saobraćaja garantuje performansa. U slučaju prenosa podataka ne znači nam puno da li je paket zakasnio nekoliko milisekundi, ali u slučaju prenosa glasa (VoIP) i kašnjenje i retransmisija jednog paketa podataka ima svoju cenu u nerazumljivosti i degradaciji servisa.

802.1p je predvideo primenu 3-bitne šeme prioriteta saobraćaja, koji je ubrzo ugrađen u standard 802.1Q (unutar 4 bajta proširenja Ethernet paketa). Sa tri bita oznake prioriteta na raspolaganju su nam 8 različitih nivoa prioritizacije saobraćaja.

U praksi, prioritizacija je tehnika koju ćemo primeniti tek kada nam ozbiljno ponestane propusnog opsega. Realnost je da proritizacija saobraćaja ne umanjuje mogućnost gubitka paketa, već nam samo nudi izbor – koje pakete ćemo pustiti da izgubimo. Zbog ovoga ćemo prvo pokušati da povećamo efikasnost mreže, pa tek kada dodatnih kapaciteta više nema – da kažemo šta nam je važnije.

S obzirom da VLAN značajno poboljšava propusni opseg mreže, sasvim je logično što je “kvalitet servisa” pridružen i uklopljen u VLAN standard.

Zaključak

VLAN koncept donosi bitne pogodnosti po pitanjima performanse i administracije mreže. Segmentacijom mreže na VLAN-ove dobićemo grupe računara koje raspolažu punim propusnim opsegom, bez ometanja sa drugih delova mreže. Ovo možemo da napravimo i bez primene skupih, komplikovanih i za LAN saobraćaj – sporih rutera.

Cena za ovaj dobitak je (po ko zna koji put) nekompatibilnost sa starom opremom. Za dobitak koji nose označeni VLAN-ovi moraćemo da žrtvujemo staru Ethernet opremu.

Ako smo u prilici da pravimo novu mrežu ili da potpuno rekonstruišemo staru, VLAN je koncept koji nam apsolutno treba.

Gigabit Ethernet

Оставите коментар


image

Ethernet je bez sumnje najrasprostranjenija mrežna tehnologija danas. Od svog nastanka, u Xerox laboratorijama 70-tih godina, doživeo je brojna unapređenja, koja su standard vodila od 10 Mbps (miliona bita u sekundi), preko 100 i 200 Mbps (Fast Ethernet), do fantastičnih 1 i 10 Gbps (milijardi bita u sekundi).

Gigabit Ethernet standard je predložen 1997. sa ciljem da bude potpuno kompatibilan sa već tada brojnim Ethernet instalacijama. Zbog ovoga je bilo potrebno da se sačuva originalni Ethernet CSMA/CD protokol, ali i nešto kasnije uvedeni Full Duplex način rada. Osim rada po bakarnim vodovima (IEEE 802.3ab), predviđeni su i režimi rada po optičkim kablovima (IEEE 802.3z), kao i po kratkim koaksijalnim kablovima.

Inicijalno, Gigabit Ethernet je zamišljen kao tehnologija za pojačavanje protoka po mrežnim magistralama (Backbone), kao i za povezivanje sve jačih radnih stanica i server računara.

Fizički sloj

Fizički sloj Gigabit Etherneta koristi mešavinu proverenih tehnologija originalnog Etherneta i Fibre Channel specifikacije:
1000Base-X je zasnovan na ANSI Fibre Channel modelu i obuhvata 1000Base-SX (850 nm laser na multi-mod optičkim vlaknima), 1000Base-LX (1300 nm laser na single i multi-mod vlaknima), 1000Base-CX (kratki širmovani STP kabl).
1000Base-T je standard za prenos preko dužih bakarnih UTP vodova. Prvobitna ideja je bila da se iskoriste postojeće trase kategorije 5, dužine od 25 do 100m.

MAC

MAC sloj Gigabit Etherneta koristi CSMA/CD protokol, a maksimalna dužina kablovskog segmenta koji povezuje računare je ograničen CSMA/CD protokolom (ako dve stanice primete slobodan medijum i počnu da slanjem podataka nastaje kolizija…).

Minimalna dužina Ethernet paketa je 64 bajta, a razlog za postojanje ove minimalne dužine je da se spreči da stanice završe prenos paketa podataka pre nego što prvi bit stigne do daljeg kraja kabla, gde se može sudariti sa drugim paketom. Tako je najmanje vreme za detekciju kolizije vreme koje je potrebno signalu da pređe sa jednog na drugi kraj kabla.

Najveća dužina kabla unutar Ethernet standarda je 2,5 km (sa najviše 4 ripitera). Kako se brzina prenosa povećava, računari sve brže prenose pakete. Kao rezultat, ako se zbog kompatibilnosti sa postojećim instalacijama zadrži ista veličina paketa i maksimalna dužina kablova, može se desiti da računari prebrzo prenose pakete i ne detektuju koliziju na drugom kraju kabla.

U ovom slučaju, samo dve stvari mogu da se urade:
a) da se zadrži maksimalna dužina kabla i smanji minimalna veličina paketa, ili
b) da se zadrži minimalna veličina paketa i smanji maksimalna dužina kabla.

Kao primer ovog problema može nam poslužiti Fast Ethernet, kod koga je maksimalna dužina kabla prethodno ograničena na samo 100 m, bez promene minimalne dužine paketa u odnosu na Ethernet.

Očigledno je da u slučaju Gigabit Etherneta nema smisla ponovo ograničavati dužinu kabla. Pošto je 10 puta brži od Fast Etherneta, 10 puta manja dužina je samo 10 m, što i nije neka upotrebljiva razdaljina, zar ne?

Umesto da smanjuju dozvoljenu dužinu kabla, tvorci Gigabit Etherneta su primenili svojevrsno lukavstvo. Ujedno i jesu i nisu uvećali minimalnu veličinu paketa na potrebnih 512 bajta. Da bi se zadržala kompatibilnost sa starijom mrežnom “braćom”, minimalna veličina paketa nije promenjena, osim ako je paket kraći od 512 bajta, kada se dopunjuje dodatnim simbolima. Ovaj proces se naziva “Ekstenzija nosioca” (Carrier Extension).

Međutim, pažljivijom analizom primetićete da “ekstenzija nosioca” jeste rešenje, ali da realno smanjuje propusni opseg mreže. Toliko, da ako se prenosi veliki broj malih paketa, rezultujuća performansa je jedva nešto bolja od starog-dobrog Fast Etherneta (jer se u malim paketima prenosi čak 488 nekorisnih bajta).

Tako dolazimo do novog trika, koji se naziva “erupcija paketa” (Packet Bursting). Kada računar ima potrebu da prenese veći broj paketa, paketi se dodaju jedan na drugi dok se ne prevaziđe minimalna dužina paketa, ili ne dostigne maksimalna dužina od 1.500 bajta. Ovim je i problem prenosa manjih paketa rešen.

Bakarni kablovi

Kako je prethodni Fast Ethernet standard zahtevao primenu 4-paričnih upredenih bakarnih parica kategorije 5 (ANSI/EIA/TIA 568-A), Gigabit Ethernet se našao pred problemom prenosa 1000 Mbps preko postojećih vodova projektovanih za samo 100 Mbps. U tehničkom smislu ovakav zadatak nailazi na niz ozbiljnih problema vezanih za nivo slabljenja signala, preslušavanje parica i efekte radio-frekventnog zračenja i smetnji.

Slabljenje (Attenuation) je gubitak signala na putu od predajnika do prijemnika. Kako slabljenje raste sa frekvencijom, projektanti teže da koriste najnižu moguću frekvenciju, koja je konzistentna sa željenom brzinom protoka.

Eho (Echo) je nuz-produkt dvosmernog prenosa (Duplex), gde i prijemni i predajni signal zauzimaju istu paricu.

Preslušavanje (Crosstalk) je neželjeni signal koji nastaje između susednih parica. Pri radu sa 4 parice, na svaku paricu utiče preslušavanje sa susedne 3 parice. NEXT je preslušavanje na bližem kraju, a FEXT na daljem kraju parice. FEXT nivo nije definisan za kategoriju 5.Srećom razvoj DSP čipova (Digital Signal Processor) i novih telekomunikacionih tehnika je pristigao taman za rešenje ovih problema. Evo kako:
– koristiće se sve 4 postojeće parice, pri čemu se mora poštovati EIA-568-A standard,
– na paricama će se koristiti brzina simbola do ili ispod 125 Mbaud-a (baud je simbol u sekundi, a simbol može da ima više stanja od binarnih 0 i 1).
– koristiće se PAM-5 enkodovanje podataka da bi se povećala količina informacija prenesena svakim simbolom (umesto binarnih 0 i 1, od jednom se prenosi 5 stanja: -2, -1, 0, 1 i 2).
– koristiće se Trelis 8-stepena predikciona korekcija grešaka (Forward Error Correction) da bi se umanjio uticaj šuma i preslušavanja
– koristiće se tehnika uobličavanja signala da bi se ograničio spektar
– koristiće se specijalne DSP tehnike ekvilizacije da bi se umanjio uticaj šuma, eha i preslušavanja…

I da skratimo priču, ovim se efektivno dobija 4 x 250 MBps, odnosno željeni Gigabit. Pri ovome su elegantno pozajmljena pojedina napredna rešenja iz prethodnih Fast Ethernet standarda:
– Rad na 125 Mbauda je preuzet iz standarda 100Base-TX,
– Rad na 4 parice je preuzet iz standarda 100Base-T4,
– DSP tehnika i kvinarno enkodovanje (5 stanja) od 100Base-T2.

Ipak, iako su se projektanti potrudili, instalirani UTP kabl kategorije 5 ipak nije 100% siguran za prenos Gigabit Etherneta, te se ubrzo posle objavljivanja Gigabit Ethernet standarda pojavila potreba za višim standardima kablova, i to kao kategorija 5E, 6 i 7.

Uticaj preslušavanja parica na bližem (NEXT) i daljem kraju (FEXT)

5 ili 5E, pitanje je sad?
Nivo međusobnog preslušavanja signala između 4 parice unutar Gigabit Ethernet kabla je toliki, da ako je pri montiranju kabla došlo da samo nekoliko milimetara većeg raspredanja parica – Gigabit Ethernet ne radi dobro. Procena je da takvih “malih” grešaka na postojećim atestiranim instalacijama kategorije 5 ima oko 10-20%, te je pametnije napraviti dodatnu rezervu u vidu više kategorije kablovskih sistema, nego popravljati trase koje ne rade.

Tako je nastala kategorija 5E, koja je u suštini uvela proveru par dodatnih parametara kabla i priključnog materijala, a danas se u novim instalacijama standardno primenjuje umesto kategorije 5.

Oprema

Gigabit Ethernet oprema se koristi tamo gde očekujemo najveće probleme sa protokom, a to su veze između snažnih Ethernet Switch uređaja (Uplink), kao i u slučaju povezivanje server računara na mrežu.

Zbog kompatibilnosti sa postojećim instalacijama Gigabit Ethernet LAN adapteri se često javljaju kao 10/100/1000 PCI karte, ali i kao uređaji specijalizovani za Gigabit UTP ili optičku vezu.

Noviji Fast Ethernet Switchevi mahom imaju bar jedan Gigabit Uplink port ili prazno mesto za njegovu ugradnju

Video nadzor: Umrežavanje TeleEye opreme

Оставите коментар


image

Za razliku od tradicionalnih CCTV sistema, TeleEye oprema predstavlja kompletno rešenje za video nadzor preko računarskih mreža. To znači da je prenos videa sa sistema kamera moguć preko bilo koje veze koja je na raspolaganju, od LAN, WiFi, GSM, GPRS, ISDN, ADSL, sve do modemskih linija…

Za razliku od tradicionalnih CCTV sistema, TeleEye oprema predstavlja kompletno rešenje za video nadzor preko računarskih mreža. To znači da je prenos videa sa sistema kamera moguć preko bilo koje veze koja je na raspolaganju, od LAN, WiFi, GSM, GPRS, ISDN, ADSL, sve do modemskih linija…

Slika 1. Nadzor udaljene lokacije putem Web čitača

Svaki TeleEye uređaj ima ugrađen Web server sa dodatnim režimom prikaza videa u realnom vremenu, čime se preko Web stranica i standardnih Web čitača, bez dodatnog klijent softvera, može vršiti nadzor udaljene lokacije.

TeleEye sistem priključen na Internet, osim osnovne sigurnosne namene, se može koristiti i u reklamne svrhe, ako na primer kamere prikazuju atraktivne turističke destinacije.

Kabliranje i povezivanje lokacija

Umesto formiranja paralelne mreže koaksijanih video kablova ili sistema pojačivača i adaptera za prenos preko telefonskih parica, TeleEye nudi koncept povezivanja kamere na najbliži čvor lokalne računarske mreže. Uštede koje se ovakvim sistemom prenosa postižu nisu zanemarljive, naročito u sistemima koji zbog poslovnih potreba već imaju realizovanu mrežnu instalaciju.

Najjednostavniji sigurnosni sistem je kombinacija TeleEye TM326 kamere i jednokanalnog mrežnog interfejsa TeleEye VT3-1CA. Ovakvi podsistemi se dalje povezuju preko LAN i WAN mreže, do maksimalnog kapaciteta nadzora 16 udaljenih lokacija na jednom centralizovanom mestu.

VT serija uređaja

TeleEye VT serija uređaja podržava istovremeni prenos kolor videa preko mreže (LAN/Internet/ADSL) i dial-up (PSTN/ISND/Mobile) linkova, pri rezoluciji od 640×480 tačaka u PAL i NTSC formatu.
Uređaji poseduju Fast Ethernet interfejse preko kojih se vrši povezivanje sa PC računarima radi nadzora i snimanja videa.
Zavisno od tipa uređaji imaju 1, 2, 4, 8 ili 16 video i alarmnih ulaza, kao i 2 asinhrona RS-232 porta za povezivanje modema i terminala.

Takođe je ugrađena i podrška za obradu spoljašnjih alarma, gubitka video signala, Dial-Back, kontrola releja i slanje statusnih e-mail poruka.

VX serija uređaja

Slika 2. TeleEye III+VT

TeleEye VX uređaji predstavljaju kompletno rešenje za lokalni i daljinski nadzor i snimanje. Pri tome u lokaciji koja se nadzire nije potreban računar, već samo TeleEye VX uređaj i video monitor. Snimanje se vrši na ugrađenom disku, sa arhivom koja obuhvata period do 80 dana. Osnovne karakteristike su:
fleksibilno povezivanje: Internet, LAN, telefonska linija, ISDN, ADSL, mobilne mreže…
– Dual Connectivity: istovremeno TCP/IP i dial-up povezivanje,
– do 16 video i alarmnih ulaza,
– real time video prijenos do 25 fps na LAN-u ili brzoj Internet vezi, do 20 fps na telefonskoj liniji,
– rezolucija do 640×480 piksela,
– ugrađen Web server,
– podrška za statičke i dinamičke IP adrese,
– prijem videa i na PDA uređajima (mobilni video nadzor),
– triplex rad: istovremeni nadzor, snimanje i pregled snimljenih zapisa,
– inteligentno upravljanje događajima: u slučaju detekcije pokreta po svakoj kameri ili aktivacije alarmnog ulaza uređaj započinje automatsko snimanje, uključuje do 4 releja, šalje e-mail ili SMS poruku i poziva alarmni centar gde šalje video sliku),
– daljinska kontrola snimanja, konfiguriranje,
– ugrađen izmenjivi čvrsti disk (fijoka sa ključem),
– back up videa kroz LAN,
– pre i post alarmno snimanje,
– telmetrijska kontrola kamera,
– daljinska kontrola sa 4 ugrađena releja.

Mobilni nadzor

Video nadzor i prijem video signala u TeleEye sistemima je moguć i u mobilnim mrežama, pomoću WiFi, GSM/GPRS ili čak G3 konekcija. Tehničke karakteristike ovakvih rešenja su:
– video prenos preko mobilnih mreža. (GSM,GPRS,WLAN, UMTS )
– brz video prenos, do 25 slika u sekundi na bežičnoj lokalnoj mreži,
– podržava 16 video kanala,
– visoka rezolucija slike do 320 x 240 piksela,
– zaštitna lozinka,
– automatsko primanje video slike u slučaju alarma,
– moguća istovremena konekcija više korisnika,
– daljinska kontrola kamera,
– mogućnost snimanja pojedinačnih video slika u BMP formatu,
– podržava „sureLINK“ tehnologiju (ADSL sa dinamičkom IP adresom),
– podržava sve ručne računare sa MS Windows CE 3.0 ili Pocket PC 2002 operativnim sistemima.

Mobilni video nadzor se može formirati na više načina. Potrebna je kamera, TeleEye uređaj i GSM/GPRS ili WLAN mreža.

GSM:
Kamera -> TeleEye -> modem-> telefonska linija -> GSM mreža -> računar sa GSM modulom (PC, Notebook PC ili PDA)

GPRS:
Kamera -> TeleEye -> ADSL modem ili stalna Internet veza -> GPRS mreža -> računar sa GPRS modulom (PC, Notebook PC ili PDA)

WLAN:
Kamera -> TeleEye -> WLAN mreža -> računar sa WLAN modulom (PC, Notebook PC ili PDA)