Do kraja godine u Srbiji bi trebalo da nastane oko 77.500 novih preduzeća i oko 20.000 radnji. Republička agencija i regionalni centri za razvoj preduzetništva daju besplatne savete, usluge i organizuju seminare i sajmove za preduzetnike.

U Srbiji je u ovoj godini, zaključno sa oktobrom, osnovano 9.975 preduzeća. Do 31. decembra trebalo bi da ih bude oko 11.500 a novoregistrovanih radnji oko 20.000. Ovo je rezultat unapređenja poslovnog okruženja i uspešnog sprovođenja državnog plana za unapređenje preduzetništva. Vlada je pojednostavila proceduru i smanjila troškove za registraciju preduzeća, a stvaraju se i uslovi za lakši pristup kreditima. Po zakonu koji se sada primenjuje potrebno je samo 500 evra za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću (koja se najčešće registruju) i 15 dana za registraciju firme. Nedavno je i na Četvrtoj međunarodnoj konferenciji o malim i srednjim preduzećima u Beogradu, Tgod nazivom „Podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća – uloga javnog sektora“, ocenjeno da je u sektoru MSP učinjen značajan pomak, a posebno u domenu finansijske podrške.

Kada je u Zakon o fondu za razvoj uneta izmena kojom se zabranjuje davanje sredstava velikim javnimstaklenik preduzećima koja su pred privatizacijom, svi fondovi su usmereni ka malim i srednjim preduzećima. Tako je preko Fonda za razvoj prošle godine podeljeno oko 50 miliona evra, dok će ove godine iznos biti dupliran. Za različite podsticajne mere predviđeno je 95 miliona evra, a pružena je i izvozna podrška za mala i srednja preduzeća. U Srbiji ima 575 srednjih preduzeća čiji godišnji izvoz iznosi od 300.000 do milion evra, što u ukupnom izvozu zemlje čini oko 10 odsto. I izveštaj Evropske komisije pozitivno ocenjuje razvoj preduzetništva u Srbiji i ulogu malih i srednjih preduzeća.

Pomoć države

Poznavaoci privatnog preduzetništva u Srbiji kažu da građanima koji žele da započnu ili unaprede postojeći biznis nedostaju informacije o tome kako osnovati firmu, koliko novca treba uložiti, kako napraviti biznis plan i analizirati tržište, a manjkaju im i saznanja o tome koji je kredit najpovoljniji, gde kupiti mašine i ostalo što je neophodno za opstanak u vodama preduzetništva. Sa ciljem da se ubrza razvoj MSP sektora, identifikuju problemi preduzetnika i preduzeća i poboljšaju uslovi za osnivanje novih, formirana je Republička mreža stručne podrške za podsticanje i razvoj MSP u maju 2003. godine. Ovu mrežu danas sačinjava 13 regionalnih agencija (centara) koje koordinira Republička agencija za razvoj MSP. Do kraja godine, Republička mreža uz koordinaciju Republičke agencije ostvariće ukupno 4.160 sati mentoringa za mala i srednja preduzeća, organizovati 104 promocije, 210 obuka za više od 2.000 polaznika i pružiti preko 1.600 konsalting usluga za MSPP. Republička agencija je danas institucija od centralnog značaja za razvoj MSP.

Ona pruža nefinansijske usluge za MSPP:
– konsalting,
– menadžment poslovi,
– mentoring,
– edukacije,
– promocije sektora MSP,
– izdavaštvo,
– inovacije,
– međunarodna saradnja,
– informaciona podrška,
– realizacija projekata značajnih za unapređenje poslovanja,
– analiza i statistika,
– povećavanje konkurentnosti kvaliteta, ali i
– učestvovanje u pripremanju propisa i otklanjanju administrativnih prepreka koje su značajne za razvoj ovog sektora, kaže mr Dejan Radulović, zamenik direktora Republičke agencije za razvoj MSP i preduzetništva.

Pored toga, Agencija organizuje različite promocije o ponudi banaka za preduzetnike i o kreditnim linijama za MSPP u svim bankama. Preduzetnici tako na jednom mestu dobijaju sve neophodne informacije o poslovanju, ali i mogućnostima finansijske podrške. Agencija rezultate svog rada i rada mreže prezentuje redovnim izveštajima Narodnoj skupštini Republike Srbije Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, vladi i Ministarstvu privrede i građanima, putem medija. Godišnji izveštaj o radu Agencije dostupan je korisnicima na web sajtu Republičke agencije za razvoj MSPPwww.sme.sr.gov.yu

Prva iskustva

Preduzetnici u Srbiji su u prvim godinama razvoja nefinansijskih usluga bili više zainteresovani da saznaju šta je sve potrebno uraditi da bi se osnovalo preduzeće ili radnja (registracija, biznis plan, kako do kredita). Poslednja iskustva govore da sve više raste potreba za učenjem i daljim usavršavanjem u poslovanju. Nekada je preduzetnicima bilo važno samo da formiraju preduzeće i obezbede kredit, a danas shvataju da im je neophodna pomoć u vođenju i upravljanju preduzećem, pravilnom korišćenju kredita i načinu njegovog vraćanja.

– Najbolje je da se budući preduzetnik oproba u poslovima u kojima ima najviše stručnog znanja, veština i interesovanja. Većina ljudi pokreće poslove iz oblasti u kojima cj već radili i imaju neko iskustvo, informacije, poslovne kontakte. Ako budući privrednik poveže stručna znanja koja je stekao obrazovanjem, veštine i radno iskustvo sa potrebama tržišta, onda je kreirao dobru polaznu osnovu za opstanak, rast i uspešan razvoj preduzeća, kaže Radulović. Prema saznanjima našeg sagovornika, za sada je najbolje započinjati poslove iz oblasti poljoprivredne proizvodnje, proizvodnje i prerade zdrave hrane i razvijati male pogone za preradu drveta (nameštaj, ambalaža, elementi od drveta). U usponu je i razvoj usluga razni servisi, biroi i agencije koje pružaju finansijske i računovodstvene usluge, privatne ordinacije, transport i drugo. Kada je reč o strukturi MSP po delatnostima, dominiraju trgovina i prerađivačke delatnosti. Prema metodologiji koja posmatra učešće pojedinih sektora u MSP, gde su pored preduzeća uključeni i preduzetnici, u 2005. je u odnosu na 2004. povećano učešće trgovine na 33,3 odsto sa 30,3 odsto. Udeo prerađivačkih delatnosti je zadržan na 27,8 odsto.

Standardizacija usluga

U Srbiji su po opštinama i regionima još uvek veoma uočljive razlike u privrednom razvoju, razgranatosti infrastrukture, broja i snage preduzeća i preduzetnika, razvijenosti tržišta. U skladu sa tim postoje i razlike u količini i kvalitetu tražnje i ponude usluga u agencijama za razvoj MSP. Teško je izdvojiti samo jednu ili više agencija koje prednjače u odnosu na ostale, ali je cilj da se sve usluge koje se pružaju preko mreže potencijalnim i postojećim preduzećima standardizuju i da se njihov kvalitet izjednači. – Različite potrebe preduzetnika uslovljavaju i različitosti u pružanju usluga. U Vojvodini je veća potreba za razvojem poljoprivrednih gazdinstava, u drugim krajevima je razvijenija industrija, u trećim stočarstvo. To dovodi i do specijalizacije usluga po oblastima, u nekim agencijama. Iako one međusobno razmenjuju iskustva, sigurno će u budućnosti doći do izdvajanja nekih agencija koje će biti bolje od drugih. Te efikasnije agencije upravo će predstavljati novi motor za razvoj institucionalne infrastrukture za podršku MSP, što očekujemo u narednim godinama, objašnjava Radulović.

Međunarodni krediti

Kreditnu podršku MSP u Srbiji diktira bankarski sektor jer on ima dominantnu poziciju na tržištu kapitala. Ovaj sektor čini 38 poslovnih banaka i 15 lizing kompanija. Kreditne linije međunarodnih organizacija i institucija EARa, EIBa, vlade Italije, nemačke banke KfW i drugih u velikoj meri doprinose amortizovanju problema nedostatka finansijskih izvora za MSP i delimično nadoknađuju nedovoljnu i skupu ponudu banaka. Fond revolving kredita Republike Srbije, koji finansira Evropska agencija za rekonstrukciju, u prethodnih pet godina je realizovao 299 kredita u vrednosti od 35,57 miliona evra. Na ovaj način otvoreno je 2.486 novih radnih mesta. Evropska investiciona banka obezbeđuje Areh global kredite za MSP sektor i lokalnu samoupravu. Prvi kredit od 20 miliona evra realizovan je kroz 27 projekata i to je omogućilo otvaranje 551 radnog mesta.

Vlada Republike Italije odobrila je kredit za finansiranje MSP u iznosu od 33,25 miliona evra. Do sada je realizovano 11,30 miliona za 33 kredita i 185 novozaposlenih. Linija nemačke banke KfW, fond za Srbiju, namenjena je nabavci osnovnih sredstava a delom i za obrtni kapital MSP. Krediti se odobravaju u iznosu od 5.000 do 50.000 evra sa godišnjom kamatom od 9,5 odsto za nabavku osnovnih i 10,5 odsto za obrtna sredstva. Prosečan rok povraćaja kredita je 27 meseci.

Centar „Beograd“

I Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća čini mnogo na unapređenju preduzetničke kulture u Beogradu i okolini, povećanju broja MSP, obučavanju preduzetnika kako da započnu, održe i unaprede privatni biznis, a pružaju i kompletne konsalting i mentoring usluge o preduzetništvu. Samo do kraja ove godine centar će pružiti 79 obuka za 1.480 polaznika iz potencijalnih i postojećih MSPP. Preduzetnici će dobiti više od 750 značajnih informacija za poslovanje, a broj pravnih i ekonomskih konsalting usluga biće veći od 350.

Centar planira da u narednom periodu realizuje još tri projekta sa ciljem da podrži razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika koji žele da započnu i uspešno vode biznis. Dva projekta u narednih deset meseci ostvariće u saradnji sa opštinama Lazarevac i Rakovica. Finansiraće ih EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju u okviru „Programa podrške razvoju preduzeća i preduzetništva“.

Projekat u Lazarevcu odvijaće se pod nazivom „Korak do posla, korak u poslu“, što znači da je usmeren ka nezaposlenima koji žele da se upuste u vode privatnog preduzetništva, ali i onima koji su već u biznisu i nameravaju da unaprede poslovanje.

Drugi projekat „Rakovica agriculture cluster“ udruživaće postojeće i buduće preduzetnike na različitim nivoima kako bi funkcionisao sistem od „njive do trpeze“.

Treći projekat pod nazivom „Omladinsko preduzetništvo“ realizovaće se u okviru Business Innovation Programs i biće finansiran preko Ministarstva inostranih poslova Norveške. Regionalni centar postao je partner na realizaciji ovog projekta u Beogradu kojim je obuhvaćeno šest beogradskih osnovnih škola, od kojih su dve za učenike sa oštećenim vidom, odnosno sluhom (škole „Veljko Ramadanović“ i „Stefan Dečanski“).

Naše aktivnosti u ovim projektima biće usmerene na nezaposlena lica, tehnološke viškove, učenike završnih razreda srednjih stručnih škola kao i na sve one koji svoju egzistenciju nameravaju da reše započinjanjem sopstvenog biznisa.

Druga grupa su postojeća MSP i preduzetnici, kojima je potrebna stručna pomoć kako bi bili što konkurentniji i uspešniji u vođenju biznisa, kaže mr Gordana LazićRašović, direktorka Regionalnog centra za razvoj MSP i preduzetništva „Beograd“.

„Korak do posla“

Cilj projekta „Korak do posla, korak u poslu“ koji će biti sproveden u Lazarevcu jeste da se poveća broj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, da se poveća konkurentnost i razviju postojeća MSP, smanji nezaposlenost i podrži razvoj preduzetničke infrastrukture. U Lazarevcu će biti formiran potcentar koji će raditi kao sastavni deo RC „Beograd“. On će u narednih deset meseci pružati nefinansijsku podršku potencijalnim i postojećim MSP u prostorijama koje će se nalaziti u JPRB Kolubara. Projekat će biti ostvaren u saradnji sa opštinom Lazarevac i preduzećem Kolubara, a predstavljaće veoma značajnu podrška razvoju preduzetništva i osnivanju većeg broja MSP. U Lazarevcu, naime, ne postoji ni jedna institucija u kojoj bi se dobijale informacije neophodne za razvoj privatnog biznisa i podršku preduzetnicima. – U Lazarevcu ima oko 6.000 nezaposlenih, a mnogi od njih bi započeli privatni biznis. Međutim, do sada nije imao ko da im pruži neophodne informacije i podršku. Pored toga, u narednom periodu verovatno će se povećati broj onih koji će ostati bez posla jer se Kolubara nalazi u postupku restrukturisanja, a oko 70 odsto Lazarevčana radi u tom preduzeću. Sa otpremninama koje dobiju mogli bi da započnu privatni biznis, kaže Gordana Lazić-Rašović.

Korisnici usluga ovog centra biće svi građani koji žele da krenu u biznis ili da ga unaprede, ali i registrovana poljoprivredna gazdinstva, članovi poslovnih udruženja, a radiće se i na povezivanju voćara, proizvođača meda.

U Rakovici će uskoro početi da funkcioniše poljoprivredni klaster u kojem će biti udruženi potencijalni i postojeći MSP koji se bave proizvodnjom i preradom prehrambenih proizvoda, uzgojem povrća u plastenicima, ali i trgovci. Svi koji učestvuju u sistemu od njive do trpeze od proizvodnje do prerade i prodaje voća i povrća biće povezani u ovaj klaster. U početku u njemu će biti 12 malih i srednjih preduzeća, a kasnije se mogu priključiti i drugi. Različite konsultantske usluge u klasteru moći će da koristi još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP na teritoriji Rakovice. Projekat koji treba da podrži potencijalne i buduće preduzetnike iz oblasti agrobiznisa i proizvodnje hrane,realizovaće se u okviru Programa podrške razvoju preduzeća i preduzetništva Fond za razvoj preduzeća i inovacija, a partneri su opština Rakovica i RC „Beograd“.

– Opštini Rakovica pripadaju sva podavalska naselja u kojima postoji ogroman potencijal za razvoj plasteničke proizvodnje za koju nisu potrebne velike obradive površine. Sa druge strane, u ovoj najnerazvijenijoj beogradskoj opštini veliki je broj ljudi bez posla, a mnogi od njih mogu da započnu biznis ili unaprede postojeći. Cilj je da se formira klaster (baza) u koju će se i drugi naknadno uključivati po potrebi. U unapređenje preduzetništva i razvoj inovacija, krenuli smo sa pretpostavkom da MSP koji su uključeni u klaster mogu da inoviraju, kroz prihvatanje savremenog vođenja biznisa. Biće pokrenuta nova preduzeća, povećavana konkurentnost i uticaće se na smanjenje nezaposlenosti. Kada se formira jedno poljoprivredno gazdinstvo, ili započne plastenička proizvodnja, u njemu ne može da radi jedan čovek. On mora da angažuje još radnika kako bi se posao dobro razvijao, kaže Gordana Lazić-Rašović.

Omladinsko preduzetništvo

U program Omladinsko preduzetništvo, koji se u Srbiji realizuje od 2003. godine pod pokroviteljstvom Ministarstva inostranih poslova Norveške, od 25. septembra ove godine uključio se i RC za razvoj MSPP „Beograd“. Osnovna aktivnost programa jeste obuka mladih kroz osmišljavanje, pokretanje i realizaciju sopstvenog biznisa u okviru vannastavnog predmeta Omladinsko preduzetništvo u izabranim školama. Program je kreiran za učenike i nastavnike koji treba da prouče čitav „životni ciklus“ preduzeća i suoče se sa svim problemima i uspesima koji prate privatni biznis u našim uslovima poslovanja. Na ovaj način razvija se preduzetnički duh kod učenika i pružaju im se osnovna znanja ako posle školovanja nameravaju da se bave preduzetništvom.

Moderatori grupe su edukovani nastavnici koji učenicima treba da omoguće dovoljno prostora za razvoj kreativnosti. Sve kreće na početku drugog polugodišta (što se poklapa sa fiskalnom godinom) prezentacijom programa učenicima drugih i trećih razreda i prikupljanjem njihovih prijava. Formiraju se grupe i počinje nastava koja obuhvata sve faze jednog preduzeća od poslovne ideje, pravljenja biznis plana, registracije, preko nabavke, proizvodnje, organizacije, administracije, prodaje proizvoda sve do zatvaranja preduzeća. Registruju se i posluju prava učenička preduzeća kojima je za rad potrebna i finansijska podrška koju dobijaju iz takozvanog risk fonda za čija sredstva konkurišu prilažući biznis planove. Po nekoliko stotina evra koje dobiju učenici iskoriste za vizitkarte, promotivni materijal, prezentacije i sitan inventar neophodan za funkcionisanje firme.

Na kraju godine sva preduzeća zaključuju poslovne knjige i zatvaraju se. To ne znači da uspešni mladi preduzetnici prestaju da se bave preduzetništvom, već ukoliko i dalje žele time da se bave treba da registruju preduzeće u Agenciji za privredne registre. Od početka ove godine BIP program, u okviru kojeg se realizuje ovaj projekat, dodeljuje i bespovratna novčana sredstva u iznosu od 5.000 evra učenicima koji su prošli program i žele da osnuju sopstvenu firmu. Učenici predloge dostavljaju regionalnom koordinatoru, a konačnu odluku donosi BIP. Prvi takav grant dodeljen je u aprilu preduzeću „Rojal Medikom“ koje distribuira i servisira medicinsku opremu.

Osnivač je Marko Matić iz Beograda, koji je prošao kroz program „Omladinsko preduzetništvo“. Drugi grant u istom iznosu dodeljen je preduzeću ŽBK koje su osnovali, u februaru, učenici Vazduhoplovnotehničke škole iz Beograda, a osnivači ovog preduzeća su i pobednici Trećeg sajma omladinskog preduzetništva. U ovaj projekat je bilo uključeno devet srednjih škola iz Beograda i Kragujevca, a odnedavno su se priključile još dve škole iz Beograda i jedna iz Požege. Reč je o Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“, Vazduhoplovno-tehničkoj školi, Školi za dizajn, Školi za decu sa oštećenim vidom „Veljko Ramadanović“, Školi za decu sa oštećenim sluhom „Stefan Dečanski“, Srednjoj zanatskoj školi (sve iz Beograda) i Školi za ugostiteljstvo „Toza Dragović“ i Drugoj tehničkoj školi Radnik, iz Kragujevca.

Sajam biznis baza

Peta međunarodni sajam preduzetništva za MSP održan je od 29. novembra do 2. decembra na Beogradskom sajmu. Na njemu su učestvovali početnici u MSP biznisu i institucije koje razvijaju preduzetničku kulturu u Srbiji. Izlagači su bili iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Slovenije, Italije, Republike Srpske, Rumunije, Bugarske… Cilj sajma je, i ovoga puta, bio da se predstave i povežu početnici u biznisu, a oni koji se kao izlagači pojave tri do četiri puta, dobijaju šansu za nastup na profesionalnim sajmovima.

Osnovati OD ili DOO

Prilikom odlučivanja o pravnom obliku organizovanja preduzeća većina srpskih preduzetnika odluku donosi bez detaljne analize. Dejan Radulović im savetuje da prvo razmotre način na koji su planirali da pribave finansijska sredstva za poslovne aktivnosti, a zatim da procene koliki nivo ličnog rizika su spremni da preuzmu. Različiti pravni oblici nose i različite rizike za osnivače, jer za obaveze firme odgovaraju svojom celokupnom imovinom ili samo delom koji su invesgarali u posao. Ako odaberu ortačko društvo odgovaraju celokupnom imovinom, a ako se odluče za društvo sa ograničenom odgovornošću tada se za obaveze odgovara samo imovinom koja je uneta u društvo. Treći je element nivo kontrole koji preduzetnik želi da ima nad poslovnim operacijama. DOO je pravni oblik za koji se preduzetnici u Srbiji najčešće odlučuju. Za njegovo osnivanje potreban je minimalan kapital od 500 evra. Ovaj osnivački kagštal se deli na udele i svaki član preduzeća odgovara za obaveze preduzeća samo iznosom svog udela.

Iskustva preduzetnika

Regionalni centar „Beograd“ na praktičan način pomaže preduzetnicima u započinjanju i vođenju biznisa. Na otvaranju prvog potcentra na Voždovcu, koji je počeo da radi u novembru 2005. godine. Radiša Steljić, osnivač preduzeća 3R INDUSTRIJA, preduzetnicima je preneo svoja iskustva iz saradnje sa centrom, koja ukazuju na mogućnosti podrške preduzetnicima i MSP na Voždovcu.

Ona se bavi reciklažom sekundarnih sirovina i u januaru prošle godine zapošljavala je 11 radnika, uz mogućnost da se zaposli još 1015 radnika. Oni se bave prikupljanjem i obradom određenih vrsta otpadnog materijala i otpadne ambalaže za reciklažu, Organizovano prikupljaju određene materijale (otpadni papir, karton, plastičnu i metalnu ambalažu) selektuju ih i obrađuju radi ponovnog korišćenja ili reciklaže. – Kada sam odlučio da osnujem firmu oslanjao sam se na podršku zaposlenih u Centru „Beograd“. Prvo sam tražio savete i informacije koje su mi bile potrebne da bih samostalno počeo da se bavim ovim poslom. Pohađao sam obuke koje su organizovane iz oblasti finansija, biznis planiranja, prodaje, marketinga, pravnog aspekata poslovanja i drugo. Sledeći korak bio je registracija preduzeća. Obavili su sve da dobijem pečat, PIB, prijavu za PDV i prijavu poreskoj upravi. Uputili su me na knjigovodstvenu agenciju sa kojom sarađuju i ona danas obavlja te poslove za moje preduzeće.

Zatim su mi pružili stručnu pomoć oko vizuelnog identiteta preduzeća, uradili logo, promotivne materijale (vizitkarte, memorandum i drugo). Izradili su mi biznis plan i aplikacije za kredit. Uradili su i tri pravilnika iz oblasti radnih odnosa i zaštite na radu, kao i ugovore o radu za zaposlene u mom preduzeću. Pozivali su me više puta na različite prezentacije, a pomažu mi i da drugima predstavim svoje preduzeće. Ovo mi može biti od koristi u daljem uspostavljanju poslovnih odnosa sa domaćim i stranim partnerima, a urađena je i web prezentacija. Nadam se da će na sličan način i zaposleni u kancelariji na Voždovcu pomagati preduzetnike, jer sam siguran da će im takva pomoć biti potrebna, preneo nam je svoja iskustva Radiša Steljić. Kancelarija na Voždovcu veoma uspešno radi uz finansijsku podršku opštine i stručnu pomoć RC „Beograd“, jer se u junu završio projekat (SEENET lokalne vlade pokretači razvoja), finansiran preko italijanskog Ministarstva inostranih poslova i regije Toskana. Kancelarija je formirana sa ciljem da se smanji nezaposlenost i promoviše Voždovac kao atraktivna lokacija za razvoj preduzetništva. Preduzetnicima se pružaju sve usluge neophodne za pokretanje biznisa, različite edukacije i mentoring iz pravnih oblasti, finansija, poslovnog planiranja marketinga, prodaje spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja.

Logistički centar

U prizemlju zgrade beogradske opštine Čukarica, od 16. novembra ove godine počeo je da radi Logistički centar za preduzetnike. Oni sada na jednom mestu imaju kompletan konsultantski servis u kome dobijaju informacije, pomoć i savete pri započinjanju i unapređenju biznisa. Otvaranjem ovog centra svi koji se bave preduzetništvom mogu brže da završavaju poslove i na sva pitanja dobiju odgovor u roku od 48 sati. Prema rečima Radiše Stojkovića, rukovodioca Logističkog centra, preduzetnici mogu da dobiju informaciju kako da otvore radnju ili preduzeće i započnu poslovanje, ali i informacije iz oblasti komunalno-stambenih poslova, imovinsko-pravnih odnosa, uvoza, izvoza robe, kao i sve o kreditnim linijama koje nude banke za započinjanje i vođenje biznisa.

Logistički centar je potpisao ugovor sa AIK bankom preko koje će biti realizovana kreditna linija Evropske banke za obnovu i razvoj EBRD, uz pomoć koje će preduzetnici pod najpovoljnijim uslovima i ujednostavnoj proceduri dobijati kredite za započinjanje i vođenje biznisa. Preko Logističkog centra biće realizovano više projekata za pomoć u razvoju preduzetništva, a prvi koji je već počeo da se ostvaruje jeste kancelarija Biznis info centra Privredne komore Beograda koja takođe postoji u zgradi opštine. Uovoj kancelariji, pored neposredne komunikacije sa klijentima, biće pripremani vodiči i pregledi za preduzetnike i organizovani seminari i predavanja. Opština Čukarica je već dve decenije među liderima u preduzetništvu i ima oko 5.800 preduzetnika i 2.800 pravnih lica. Radiša Stojković ističe da sa potencijalima i rukovođenjem u skladu sa propisima Evropske unije, ovo područje može da ima i do 25.000 preduzetnika. EBRD je uložila oko 93.000 evra u projekat otvaranja logističkih centara u Beogradu. Preduzetnici koji imaju brojna pitanja o otvaranju firmi, radnji ili o unapređenju i vođenju preduzetništva odgovore mogu dobiti na telefone: 011 3052199 i 011 3052200.

Biznis inkubatori

U okviru ENTRANCE – Programa za preduzetništvo, trening i usluge koji finansira vlada Norveške, u Srbiji su osnovani biznis inkubatori sa ciljem da se poveća ekonomski rast, osnuju nova radna mesta, podrže republičke institucije i regionalni centri, poboljša veza između obrazovanja, treninga i tekućeg poslovanja MSP i podrži izvoz ovih preduzeća. Prvi biznis inkubator formiran je u Nišu u prostorijama MINa u septembru 2004. godine, a namenjen je preduzećima u ranoj fazi osnivanja i trajaće četiri godine. MSP ima obezbeđen prostor, kancelarijske usluge, opremu za proizvodnju i posebne usluge (treninzi, analize poslovnih ideja, potencijali tržišta i pristup finansijama). Na prostoru od 2.100 kvadratnih metara smešteno je 14 preduzeća koja uspešno rade, obrađuju metale, proizvode ukrase, čelične konstrukcije za staklenike, delove za poljoprivredne mašine i drugo. Na iskustvima ovog pilot biznis inkubatora formirani su inkubatori u Zrenjaninu, Subotici, Rakovici, a plan je da ove i sledeće godine bude formirano ukupno 14 do 16 inkubatora u Srbiji.

Mirjana Vujadinović

Izvor: Ekonometar

Advertisements