Piše: Branko Dragaš

POLITIKA – Opasni ludaci vladaju Srbijom. Šta se to dešava sa nama da nas uvek vode ološ i ludaci. Radoje Domanović je pisao da su srpske vođe slepci. I narod ih slepo sledi. Dok svi ne završe u provaliji. Kada izađemo iz provalije, ponovo nalazimo slepe vođe i ponovo upadamo u provaliju. Još dublju i mračniju.
Taman sam mislio da smo se oslobodili Miloševićevog prokletstva i da smo naučili iz te tragedije nešto, kada pristadosmo da nas dobrovoljno porobe ludaci. Deset godina na vlasti su isti diletanti. Nestručni politikanti, bez radnog iskustva i znanja, dovedeni da rasprodaju državu i narod. Narcisoidni Klovn tranzicije nastavlja da nas sluđuje svojom sumanutom politikom. Poslednji politički nokaut od Međunarodnog suda pravde ga nije otreznio. Umesto da trenutno podnese ostavku, Boris Tadić, slično Miloševiću, nastavlja da srlja dalje. Vodi nas u nove izgubljene bitke. Pošto sam sve tačno predvideo od 1981. godine u vezi sa dešavanjima sa Kosovom i pošto nijedna moja ideja i konkretan predlog nije prihvaćen, u vreme kada niko u javnosti nije ni znao da postoji tip koji se zove BT, mislim da sam pozvan da kažem kuda vlast srlja i šta treba da se radi.
Znači, potpuno je besmisleno bilo da izlazimo pred Međunarodni sud pravde. Jednostavno, to je bilo politički nepromišljeno u uslovima kada Srbija nema nikakav međunarodni ugled i rejting. Putovanja balavca Vuka Jeremića i njegovog mentora, samoljubivog BT, samo nanosi štetu našim državnim i nacionalnim interesima.
Prvo, kada ih svetske diplomate lično upoznaju i vide kako se oni diletantski ponašaju, gubimo svaku mogućnost da nas svetska politika ozbiljno shvati. Imam obilje primera od mojih poslovnih partnera iz sveta koji mi prenose mišljenje njihovih političara. Drugo, sva ta njihova besmislena ekskurzija po svetu papreno košta poreske obveznike. Nije trebalo da izlazimo na MSP. U svetu nema pravde, nego postoje samo interesi. To nije razumeo nasilni SM. To ne razume ni folirant BT.
Pitanje koje je postavljeno je potpuno glupavo. Usledio je još gluplji odgovor. Čovek koji je sve to čitao izgledao je kao voštana figura koju je Veliki Brat oživeo da bi napravi cirkusku predstavu. Klovn tranzicije to nije razumeo. Zapravo, on ništa ni ne razume. Pokušavao je da prevari građane, tvrdeći da ćemo izaći kao pobednici iz ovog sukoba. Doživeo je politički nokaut. Ali, on nastavlja dalje da srlja. Istoga dana, bez ikakve samokritike za pogrešnu politiku, kreće u diplomatsku ofanzivu da pobedi MSP i svetsku diplomatiju. Režimski mediji izveštavaju o novom Kosovskom boju. Koji se prebacuje na sednicu Skupštine UN.
Dakle, suludi vojskovođa od papira namerava da pobedi Imperiju u rastrojstvu sa svojih 55 Sančo Pansa, koji su krenuli na ekskurziju i šoping. Niko ozbiljan ne veruje u tu parazitsku bratiju koja ne razume svetsku politiku. Dakle, iste Miloševićeve greške. Srpski političari se bave politikom i žive od nje, ali ništa ne razumeju politiku. Politika je opasno zanimanje. Pogledajte samo bilanse u poslednje dve decenije i sve će vam biti jasno. Pa, dobro, kažete vi, ali šta treba raditi? Moje pitanje je – da li vredi bilo šta da predlažem? Nijedna moja ideja za dvadeset godina nije prihvaćena, da bi se prihvatale posle čitave decenije u uslovima potpunog nacionalnog poraza. Danas ne vredi političarima ništa predlagati. Moraju da se sami uruše. Režim i opozicija. Jer su dve strane iste falsifikovane novčanice. Putovanje Nevernog Tome i Vučića u Brisel uoči presude MSP je samo teledirigovano pripremanje nove političke koalicije, koja će građanima ponuditi – novu prevaru! Nakon te prevare, nastaje pobuna građana i smena neuspešne politike. Dolaze novi ljudi i nova politika. Ti novi političari neće ići na Generalnu skupštinu da ne bi rasrdili Imperiju u rastrojstvu. Mi nismo jači od nje. I ne možemo da je pobedimo. Mudro je da se sklonimo i prilagodimo. Nova državna politika prema Kosovu će biti da nećemo da priznamo nikad nezavisnost Kosova. Isto kao što Kina ne priznaje Tajvan. Istovremeno ekonomski ćemo jačati Srbiju i napraviti radnu, štedljivu, uzornu, sigurnu i bogatu državu koja ima svoju viziju razvoja. Umesto da ratujemo, pravićemo novac. Umesto da šalju državni novac privilegovanim kastama na Kosovu, praviće se fabrike i banke. Zaustavićemo umiranje naše nacije. Umnožićemo našu naciju. Podići ćemo srednju klasu. Napravićemo privredni razvoj u regionu. Uložićemo novac u Sandžak, to sam nesretnom Tadiću i mrljavom Koštunici predlagao u Otvorenom pismu još 2005. godine, zaposlićemo sve nezaposlene i pohapsiti ekstremiste, bez obzira na to koje su nacije i vere.
Srbija će postati bogata, uređena, pravedna i slobodna država. Imaćemo prijatelje u regionu i svetu. Trgovaćemo sa Albancima na Kosovu, ali nećemo da priznamo Kosovo. Nećemo imati neprijatelje, nego poslovne partnere. Niko ozbiljnu državu, koja vodi mudru državnu politiku neće da tera da prizna Kosovo. Bogata Srbija je garant stabilnosti u regionu. I garant da nikada više neće biti ratova i ludaka na vlasti, koji su nas opljačkali. A vi ,opet, pitate – a KO će to da uradi? Vi, gospodo! Vi koji ovo čitate. Ima li neko bolji od vas?

Advertisements