NEMAR DRŽAVE PROTIV „BELE KUGE“

U Srbiji je kazna imati dete!
Vest objavljena:

12.11.2010 | 12:13
Izvor:
S media
 

Prema procenama stručnjaka, Srbiji će polovinom ovog veka biti potrebno više gerontoloških domova nego porodilišta i obdaništa zajedno. Ipak, ni sledeće godine neće se sprovoditi sve mere iz Strategije za podsticanje rađanja. Najčešći odgovor nadležnih je – „država nema para“. S media portal istražuje da li funkcioniše ijedan vid borbe države protiv bele kuge.

Od sedamdesetih godina prošlog veka prirodni priraštaj u Srbiji ima negativan trend. Opšte je mišljenje da je borba protiv „bele kuge“ u Srbiji problem koji zahteva – sistemsko rešavanje. Zato je januara 2008, posle dve godine čekanja, Vlada Srbije usvojila Strategiju za podsticanje rađanja. Zatim je usledila „svetska ekonomska kriza“ i bitne odredbe ove strategije stavljene su „na led“.

Ni dve godine posle usvajanja, većina predviđenih mera se ne primenjuje u punom obimu. Načelnik za populacionu politiku Ministarstva za rad i socijalna pitanja Predrag Petrović kaže da je sprovođenje mera koje bi trebalo da suzbiju „belu kugu“ odloženo zbog ekonomske krize i manjka novca u budžetu.

Skupa Strategija koju niko ne primenjuje

-Ni za sledeću godinu ne mogu reći da očekujem da će budžet moći da predvidi ove troškove, jer i dalje prolazimo kroz finansijski težak period – kaže Predrag Petrović za S media portal. – U okviru primene Zakona o finasijskoj podršci porodici sa decom mi već izdavajamo više od 32 milijarde dinara godišnje. Bilo bi iluzorno da u ovom trenutku očekujemo da će tako velika svota novca moći da bude obezbeđena za primenu ovih skupih mera iz Strategije. Međutim, postoje mere koje se ne mogu smatrati skupim, a tiču se populacione edukacije u školama na temu zaštite reproduktivnog zdravlja ili savetodavnih aktivnosti za mlade.

Pored edukacije, država se Strategijom obavezala da će uvećati iznos roditeljskog dodatka, kao i dodatke za drugo, treće i četvrto dete, čija bi isplata trebalo da bude jednokratna umesto „usitnjena“ na rate, kao što je to danas. Predložena je isplata pune zarade za trudničko bolovanje, besplatni udžbenici za treće i četvrto dete, povoljniji stambeni krediti za parove do 35 godina…

-Strategija je jako skupa, ima sedamdesetak mera i svaka od njih zahteva određenu svotu novca da bi bila primenjena. Za prvo dete se sredstva isplaćuju jednokratno, a za drugo, treće i četvrto dete u 24 rate. Po Strategiji, roditeljski dodatak za svu decu trebalo bi da bude isplaćivan jednokratno, ali to zahteva promenu zakona i sredstva u budžetu između četiri i osam milijardi dinara! To je samo jedna mera, ali kada bismo ubrojali i sve ostale, videli bismo da je Strategija jako skupa. Trenutno nemamo procenu koliko bi novca bilo potrebno za celokupno implementaciju Strategije – upozorava naš sagovornik.

Strategije o podsticanju rađanja i o rodnoj ravnopravnosti na papiru sjajno zvuče i državi je važno što ih je donela, ali ne i da li su one zaživele u praksi.Znam da je taj papir bio neophodan zbog pregovora sa predstavnicima Evropske unije (EU) ili nekih drugih tela, važno je pohvaliti se da takav dokument postoji. Ali, kada postavite pitanje realizacije, odmah se povlače izgovori kao što su svetska ekonomska kriza, Kosovo i slično – oštro komentariše predsednica Udruženja ”Majka hrabrost” Zorka Kovačević.

Usklađivanje rada i roditeljstva

-Kada pitate nadležne u ministarstvima šta se dešava sa Strategijom rađanja oni će vam reći da se nema novca, ali kada pročitate taj dokument videćete da tamo ima delova koji i ne podrazumevaju neki veliki novac, a vrlo su bitni kao što je usklađivanje rada i roditeljstva. Tu meru smo predložili u komentarima dok se pravio Nacrt strategije – kaže za S media portal predsednica Udruženja „Roditelj“ Dragana Soćanin.

U Strategiji je navedeno i da će se učiniti sve da se mladi roditelji podstaknu u zapošljavanju, da će biti pojačan inspekcijski nadzor poslodavaca zbog diskriminacije porodilja, da će se raširiti mreža predškolskih ustanova, obezbediti pomoć roditeljima čija deca imaju teškoće u razvoju… Ipak, praksa pokazuje da su samo neki od ovih ambiciozno zamišljenih planova i ostvareni.

Niš zapošljava trudnice
Grad Niš sprovodi akciju „Trudnoćom do posla“, sa ciljem da buduće majke dobiju posao, što će dovesti do povećanja nataliteta. Grad poslodavcima subvencioniše plate trudnica do njihovog odlaska na porodiljsko bolovanje. Poslodavcima je postavljen uslov da poslodavac zaključi ugovor na neodređeno vreme. U slučaju da poslodavac raskine radni odnos sa trudnicom, biće u obavezi da vrati novac koji je iz gradske kase dobio za njenu platu.
Broj trudnica koje žele da se prijave za posao nije ograničen. Jedini uslov je da imaju boravište u Nišu, da su prijavljene na Zavod za tržište rada i da imaju potvrdu lekara da su najmanje u trećem mesecu trudnoće.

Kao pozitivan primer, Soćanin iz Udruženja „Roditelj“ ističe produženje radnog vremena državnih vrtića na 18 časova i mogućnost uvida u sistem bodovanja pri upisu dece. Međutim, ona upozorava da je ostalo mnogo problema koje niko ne rešava:

-Ako su oboje roditelja zaposleni, dete će sigurno biti upisano. Međutim to je i dalje mali procenat, jer problem je u tome što mnogi roditelji rade „na crno“. Čiji je to, onda, problem? Roditelji ne samo da nisu krivi, oni su dodatno ugroženi! To je samo posledica problema, koren je duboko u našoj socijalnoj politici i sistemu.

Predstavnica Udruženja „Roditelj“ konstatuje da se mladi ljudi, po zapošljavanju, zadovoljavaju najosnovnijim stvarima. Srećni su ako uopšte dobiju posao i na kraju meseca prime platu, nije im ni bitno to što nisu prijavljeni.

-Mogu da odem na razgovor za posao i da me poslodavac pita: „Da li planirate drugo dete?“. Ako odgovorim: “Naravno da planiram, ali vi ne smete to da me pitate“, on će reći: „U pravu si. Doviđenja. ’Ajmo da vidimo ko će sledeći smeti to da mi kaže“! Mi nemamo podršku države da pronađe jače mehanizme koji će kontrolisati poslodavce, spremne da pronađu „rupe u zakonu“ i daju otkaze trudnicama ili mamama koje su na porodiljskom, a koje dobijaju otkaze kada se vrate na posao – upozorava Soćanin.

Za koga rade inspektori rada?

Inspektori rada budno motre na poslodavce, pošto je i Zakonom, ali i Strategijom zabranjena diskriminacija žena koje planiraju da postanu majke ili to već jesu. Inspektori odrađuju odličan posao, jer protiv poslodavaca koji vrše direktnu ili prikrivenu diskriminaciju pokreću prekršajne postupke. Međutim, situacija sa terena pokazuje da poslodavci ne isplaćuju na vreme naknade za porodilje zaposlenim ženama. Protiv takvih poslodavaca podneto je više stotina prekršajnih prijava – otkriva Petrović iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja.

A kako to izgleda u praksi? Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj“ navodi flagrantan primer:

-U protekle dve nedelje javile su nam se četiri trudnice koje već četiri-pet meseci ne dobijaju platu koju država uplaćuje firmi, ali oni ne isplaćuju trudnice. Mi njihove žalbe prosleđujemo inspekciji jer one lično moraju da podnesu zahtev, ali slabo dobijamo povratne informacije jer se ljudi plaše da primenjuju zakon. Inspekcija postupa po prijavi, ali ne radi samostalno, ne kontroliše rad na crno.

Prema istraživanju Unije poslodavaca i sindikata, u Srbiji oko 800.000 ljudi radi na crno, a učešće „sive ekonomije“ prelazi 30 odsto društvenog proizvoda, što je oko osam milijardi evra. Dosadašnji direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović podneo je premijeru Mirku Cvetkoviću ostavku zbog, kako je naveo, neaktivnosti u Ministarstvu rada i socijalne politike u oblasti nadležnosti inspektorata. On tvrdi da je imao niz predloga koji su vezani za suzbijanje rada „na crno“, a da oni nisu prihvaćeni.

Domišljate srpske žene

-Znam nekoliko slučajeva žena koje su zaposlene „na crno“ kod poslodavca kome ne pada na pamet da ih prijavi, a prijavljene su kod rođaka u firmi, i same sebi tamo uplaćuju doprinose. One su prinuđene na to, da bi mogle da ostvare pravo na trudničko i porodiljsko bolovanje, da bi mogle da upišu decu u vrtić i da imaju zdravstvene knjižice. I to nije za osuditi, jer nemaju drugi izbor – naglašava Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj“.

Majka je postala izvršilac dužnosti
-Majke postaju nekvalitetne majke, jer provode sa decom po tri sata dnevno. One dođu kući u šest sati popodne, a deca legnu u devet. Majka ni to vreme ne može da provede sa njima jer ima još puno obaveza: dok opere, opegla, skuva ručak za sutra…Ta majka više nije majka, ona je izvršilac dužnosti, a decu odgajaju obdaništa i druge ustanove. Radnim danom decu najmanje odgajaju roditelji – upozorava Nataša Labović, predsednik udruženja „Snaga žena“.

Svojevremeno su pojedine trudnice ili njihove gazde prijavljivale veće plate tri meseca pre otvaranja trudničkog bolovanja da bi im ta suma bila isplaćivana po otvaranju bolovanja.

-Zakon o finasijskoj podršci sa decom ranije je predviđao da se kao reper uzimaju poslednja tri meseca pre otvaranja porodiljskog odsustva. Međutim, izmenom i dopunama zakona koji je stupio na snagu krajem prošle godine, period obračuna nadoknade za porodiljsko povećan je na 12 meseci pre otpočinjanja porodiljskog odsustva. Imali smo velike probleme na terenu i čak neke uspešne pokušaje poslodavaca koji su na nezakonit način pokušavali da dobiju više novca nego što im po zakonu pripada. Oni su u ta tri meseca zaposlenim porodiljama enormno podizali plate, a često same porodilje od toga nisu imale nikakvu korist. Zato smo utvrdili zakonom da je taj period sada 12 meseci, jer će i po otvaranju bolovanja porodilja u tolikom periodu primati nadoknadu – objašnjava Petrović.

Međutim, Zorka Kovačević iz Udruženja „Majka hrabrost“ decidna je u oceni da se kod nas mnoge stvari rešavaju – unatraške:

-Ne znam koliko je to žena u Srbiji u mogućnosti da se prijavi na par hiljada evra? Za nešto što se dešava po izuzetku, uvode se pravila po kojima su onda svi kažnjeni, umesto da se uvedu mehanizmi kojim se sprečavaju mogućnosti zloupotrebe. Mislim da bi to bilo mnogo pravičnije, ekonomičnije i efikasnije.

U Udruženju „Roditelj“ se pitaju kako državi ne privuče pažnju to što su u nekim velikim firmama svi zaposleni prijavljeni na 18.000 dinara sa visokom stručnom spremom?!

Roditeljstvo kao kazna

-Problem ”bele kuge” je ogroman, ali se on uvek svaljuje na žene. Kaže se da su žene danas razmažene, da su hedonisti, ”jure karijeru” i zato ne žele da rađaju, a pritom ništa od onoga što bi trebalo da stvori sigurno socio-ekonomsko okruženje nije stvoreno. U Srbiji si kažnjen ako imaš dete! Podižu se zahtevi i prema vama kao roditelju i prema vašem budžetu. I ko bi to trebalo da plati?! Država ne plaća ni ono što se obavezala i to što plaća stiže sa zakašnjenjem, ali dete ne živi niti jede sa zakašnjenjem – oštro komentariše Kovačevićeva.

Nema jeftinije hrane za bebe
U Strategiji za podsticaj rađanja nije se našao predlog da se ukine PDV na hranu, odeću i opremu za bebe. Taj zahtev je potpisalo 16 nevladinih organizacija, 40.000 građana i sam patrijarh Pavle. Inicijativa je 2007. godine predata Vladi, ali je zahtev odbijen uz objašnjenje da su analize pokazale da taj potez neće imati pozitiva efekat na povećanje nataliteta.

Dragana Soćanin slikovito opisuje situaciju u kojoj se nalaze mladi bračni parovi u Srbiji:
-Čak i kada su prijavljeni, supružnici uglavnom dobijaju minimalac, od koga ne mogu da podignu ni kredit za jedan element bele tehnike. Minimalac je ispod limita za dobijanje kredita od banke, da ne govorimo o kreditu za automobil ili stan! Možete reći: „Roditelji su razmaženi, ne možete čekati i stan, i automobil, i da sve bude idealno“. Ali, mi ne tražimo ni avione, ni kamione, već nešto osnovno da bismo bili osigurani, da bismo imali od čega da podižemo decu. Mi smo proevropski orijentisani i želimo da prođemo kroz tranziciju, ali ne dobijamo ništa od države za uzvrat. I, šta dobijete kao odgovor? Rečenicu: „Država nema para da plaća svoje komunalne troškove“! Pa, kako očekuju od porodice da ona plaća? Odobravaju se poskupljenja Elektrodistribuciji za struju, poskupljuje gas, a plate su na istom. Ljudi nemaju od čega da žive!

Propovedanje pećinskog života

Načelnik za populacionu politiku Ministarstva za rad i socijalna pitanja Predrag Petrović naglašava da je istraživanje pokazalo da je da su Strategije rađanja ili njihovi pandani u svim zemljama uspeli da povećaju stopu nataliteta za 10 odsto, što i nije neki veliki rezultat.

-To govori da je finasijska pomoć države samo jedan od segmenata na kojima se mora raditi kako bi se promenila slika o natalitetu – naglašava Petrović.

Koliko su hrabre majke u Srbiji?

Zorka Kovačević podseća da srpska žena želi da rađa, ali da ona nije destruktivno biće, neće da rodi dete čija je sudbina neizvesna:

-Da li je to sebičnost? Ili bi trebalo da se poredimo sa uslovima koji su vladali u pećinsko doba, pa da računamo da sistem preživljavanja? Da li oni koji to govore žive na tom nivou? Ti koji propovedaju pećinski život, žive u 25. veku s’ obzirom na luksuz u kojem žive! Niko ne govori o tome da je sve stvar finansija, nije u pitanju samo plata jer bi se to lako rešilo. Problem je u vrednostima koje imamo i u mentalitetu.

Maja Vidović

Advertisements