Dijaspora hrani 800.000 ljudi

Оставите коментар

26. 12. 2010
PRESS
Dijaspora hrani 800.000 ljudi
Oko 11 odsto građana Srbije dobija novac od rodbine iz inostranstva – ukupno oko četiri milijarde evra godišnje, pokazalo je poslednje istraživanje CESID-a

Srpska dijaspora, koja preko doznaka šalje novac svojim najbližim, hrani čak 800.000 građana u Srbiji, pokazalo je istraživanje CESID-a, do čijih rezultata je došao Press nedelje. Istraživanje je pokazalo da 23 odsto građana Srbije ima bar jednog člana najbliže porodice u inostranstvu, a 11 odsto se izjasnilo da ima povremene ili redovne prihode od inostranih doznaka, što je nešto preko 800 hiljada ljudi.

Ministar za dijasporu Srđan Srećković smatra da je značaj srpske dijaspore kod nas dugo bio zanemarivan, iako inostrane doznake u Srbiji poslednjih godina iznose i do 15 odsto nacionalnog BDP-a. On kaže da oko pet miliona Srba u rasejanju godišnje u domovinu pošalje 5,5 milijardi dolara, odnosno oko 4,2 milijarde evra, što znači da građanin koga izdržava rodbina iz inostranstva prosečno dobija godišnje nešto preko 5.000, odnosno 420 evra mesečno, što je značajno više od prosečne plate u Srbiji.
Odliv od desetak miliona evra
– Realan broj građana koje pomaže dijaspora verovatno je značajno veći od osamsto hiljada, pošto ljudi, kada se susretnu sa pitanjem u istraživanjima da li ih pomaže neko iz inostranstva, zaziru da to priznaju kako ne bi ispalo da ih neko izdržava. Sigurno je da je reč o ogromnom novcu. U 2009. godini je to bilo 5,5 milijardi dolara, a ove godine sigurno neće biti manje. Ne treba zanemariti da je to novac koji se direktno unosi u potrošnju. Pogotovo je značajno što se radi o deviznom prilivu, čime se kurs dinara brani da ne dođe do još većih padova – kaže Srećković.

Nije sve u kešu… Rodbina često šalje i pakete pomoći po autobusima
Ekonomista Goran Nikolić kaže da se često preuveličava iznos doznaka srpske dijaspore, ali da i najnegativnije procene govore da doznake spasavaju skoro milion ljudi od gladi.

– Ne postoji tačna metoda da se izračunaju sve doznake. Na osnovu podataka iz deset meseci ove godine, možemo da dođemo do procene da direktne doznake iznose oko 2,5 milijarde evra. Uz to imamo i dodatni priliv u vidu inostranih penzija, što se meri stotinama miliona evra. U 2009. godini su doznake malo precenjene pošto je uračunat i povraćaj stare devizne štednje. Postoje i dodatni prihodi na osnovu poklona i nasledstva iz inostranstva. Suma od 2,5 milijardi evra je ozbiljan novac. Da nema tog priliva, mi bismo teoretski živeli desetak odsto lošije. To praktično znači da nema doznaka iz inostranstva, država bi morala svake godine da proda jedan „Telekom“ kako bi održala ovakav standard sa 320 evra plate i 170 evra prosečne penzije. To je značajna ekonomska prednost Srbije u odnosu na druge zemlje, jer Srbija imao oko tri puta veći priliv od doznaka nego Hrvatska i Bugarska. S druge strane, postoji veliki disbalans priliva doznake u odnosu na novac koji se kroz doznake šalje iz Srbije. Građani Srbije šalju novac najviše u Bosnu i Crnu Goru, ali to je suma koja je na nivou desetak miliona evra – kaže Nikolić.

Za jednaka prava
Istraživanje CESID-a je pokazalo i da većina građana Srbije (53 odsto) smatra da dijaspora treba da ima više uticaja na dešavanje u Srbiji, a ujedno većina misli da naši građani iz inostranstva treba da imaju potpuno jednaka prava sa onima koji žive u Srbiji.
S druge strane, čak 63,6 odsto ispitanika smatra da država ne čini dovoljno da olakša ulaganja dijaspore u maticu.
Srećković kaže da je najveći problem u odnosima države i dijaspore to što je još teško da se izgradi poverenje koje je potpuno narušeno u vreme režima koji je vladao u zemlji od 1945. do 2000. godine.
– Građani su dobro uočili da država još treba da učini u otvaranju prema dijaspori, da se u zemlji do kraja spozna kolika može da bude prednost ovako rasprostranjene dijaspore. U Srbiji se na dijasporu dugo gledalo kao na protivnika ideološkog sistema, zbog čega je država činila sve što može da je razbije koliko god je to moguće. Ljudi polako počinju da vraćaju poverenje u institucije Srbije, a kod građana u matici raste poverenje u dijasporu – kaže Srećković.
Hvala ti, mama
Ubedljivo su najdarežljiviji roditelji, a „najteži na novčaniku“ su braća i sestre, pokazalo je istraživanje. Skoro svaki drugi ispitanik koji ima roditelje u inostranstvu (47,1 odsto) ima i redovne prihode, a svaki četvrti (25,5 odsto) ima povremene prihode od svojih roditelja.
Svaki četvrti ispitanik koji ima decu u inostranstvu prihoduje novac redovno, a svega 5,6 odsto onih koji imaju brata ili sestru u inostranstvu kažu da su ti prihodi redovni.
fakti
– Pet miliona Srba godišnje iz inostranstva pošalje 4,2 milijarde evra
– Građani koje izdržava rodbina iz inostranstva, mesečno u proseku dobiju 420 evra
– Najdarežljiviji su očevi i majke – sedam od deset građana redovno dobija novac od roditelja
– Bez doznaka, država bi morala svake godine da proda jedan „Telekom“ da bi održala standard sa 320 evra plate i 170 evra penzije
V. MILADINOVIĆ

Advertisements

Црква Грчке је у жалости због окупације земље од стране кредитора

Оставите коментар

December 21st, 2010 → 11:40 am @ Дурлански (306 views)

0

Грчка је под ”окупацијом” иностраних кредитора након што се предала због ”лажног богатства” и лаке зараде – јавно је речено од стране Цркве Грчке на служби прошлог петка.

Утицајна Православна црква такође критикује грчке политичаре јер не предузимају ништа што би спречило продубљивање кризе због које би земља банкротирала прошле године да није било позамашног зајма од Европске Уније и Међународног Монетарног Фонда.

”Изгледа да наша земља више није слободна већ њоме очигледно управљају њени кредитори” – речено је у проповеди коју је Синод грчке цркве проследио свештенству за службу у недељу.

”Смело тврдимо да смо постали окупирана земља која испуњава наређења својих господара.”

”Питање које се намеће јесте: да ли се њихови захтеви и потражња односе само на питања финансија и социјалног осигурања, или се они протежу и на духовни и културни профил наше земље?” – додаје се у тексту од четири стране.

Као чувар грчког културног и духовног наслеђа од пада Византијског царства 1453. године, кроз четворовековно турско ропство, Православна Црква је део државе и има активну улогу у њеним пословима.

У земљи, у којој је око 90% популације православно, она значајно утиче на стварање политичког мишљења – попут коришћења своје моћи у прошлости када је зауставила напоре државе да повећа порезе на њено (црквено, пр. пр.) значајно богатство.

”Економска криза која је погодила нашу земљу је само врх леденог брега, она је последица духовне кризе ” – наводи се у проповеди.

”Као људи смо се држали неодговорно, предали смо се изобиљу, комотном животу, лакој заради и обманама.”

”Изабрали смо лажно богатство и због тога изгубили личну слободу, слободу своје земље” – каже се у проповеди, која поручује и да је ”противотров потрошачком начину живота… аскетизам.”

Извор: http://news.ph.msn.com/business/article.aspx?cp-documentid=4528152

ЕКУМЕНИЗАМ И ДОЛАЗАК АНТИХРИСТА

Оставите коментар

Екуменизам и долазак Антихриста
Tuesday, 21 December 2010
Јеромонах Нил Аркашу и јеромонах Варвар Моројану

Како ће антихрист делати на човековом паду у последња времена?Антихристов дух је притајен, тамо где је Христос и Његово учење и најмање изобличено. Ако древни антихристи беху магови и врачари, који су делали у тмини историје, данас су нови антихристи изашли на светлост, узевши лик политичара, философа, уметника, теолога.

Одувек је постојало неко зло које је манифестовано кроз законе и права овог света, у философији, теологији, људској култури и уметности. Поступци и делања хулитеља Христових се уплићу са историјом света, са друштвеном садашњошћу, са религиозним феноменом, настављајући и утврђујући у свим формама нечасну и безумну жељу првог палог анђела са неба: жељу да буде као Бог.

Непрестано умножавајући кукољ зла, сатана је одабрао да у свакој од појава хришћанских јеретичких вера у овом свету, поред креирања „сенке“ једног лажног божанства, једног аријанског, револуционарног, хуманистичког, пантеистичког, прогресистичког, екуменистичког или либералног „христа“, остављају и неколико „теолошких вратанаца“, кроз која ће у погодно време антихрист да учини – на „законит“ и „исправан“ начин – чувствен и осећајан зов и присуство, директно у срж и срце хришћана. Друкчије речено, онај „христос“, пажљиво искреиран теолошким учењима нових или старих хришћанских јереси није у основи, ништа до други антихристов изглед.

Све оно што је Христово има дубок смисао постојања и бивствовања, савршенство према коме се све исправља, има пуноћу Постања у Апокалипсису. Оно што је изван овог „назначења“, представљају заметке антихриста, којима се једна епоха, или култура, или нека религија испуњава злим духом, да би се касније излило зло заразивши и разболевши читаву творевину.

Сада, плодови оних који се „нису одрекли сатане и свих дела његових“ опонашају дела Христова у свету, управо зато да би порекли и заменили Господа Христа. Заправо се држе антихристове религиозне природе како би представили Царство небеско као своје, док царство смрти, као да је то погрешно дело Распетог Христа. Зато је екуменизам „добар“ и „пун љубави“ покушај ревитализације „неуспелог“ и „разједињеног“ хришћанства.

Шта је посебно предодредило настанак екуменизма?

Ваистину, један нови социјални систем или нова хуманистичка философија увек долазе после реакција (негације или еволуције) на неки концепт или петходну културу. Када је реч о социјалистичким начелима, дошло је до припајања једне од религиозних струја, тако да је на тај начин рођен екуменизам. „Братство“ између ово двоје више је него евидентно:

1. обоје се зачело на Западу, у окриљу револуционарних мисли и под паролом „слобода, једнакост, братство“.

2. није случајно да су и комунизам и екуменизам имали за своје утемељиваче и лидере масоне, показујући како исти дух зла влада њима и тајанствено им инспирише душе;

3. обоје се боре за „златну епоху“ овде на земљи, озакоњујући републике и демократије, бројна хришћанства и утопистичке религије где ће блаженства човечанства бити достигнуто када буду све класне, расне, а особито религијске разлике нестале;

4. екуменизам представља један вид „бега“ из социјализма довевши у другу врсту екстрема – „доброчинстава“ тоталитаризма, јер тамо где је комунизам доживео крах, екуменизам би требао да успе;

5. комунизам нас је ослободио „монархизма“ и буржоазије, а екуменизам нас „ослобађа“ традиционализма и Православља;

6. екуменизам не христијанизује социјализам, већ практично хришћанство приводи социјализму;

7. хришћанство би требало да представља „опште добро“ једне заједнице, у подршци социјалном изједначавању и нивелисању (да сви буду исти) и хуманистичкој праведности (да сви имају иста права);

8.  и комунизам и екуменизам имају пирамидалну структуру што постепено озакоњује „права“ неких који су „изабрани“ и који могу апсолутно одлучивати о свему у име заједнице или хришћанства. Ова „централизација“ мало по мало доводи до камуфлаже друштвене и верске диктатуре;

9. као у свакој од диктатура, опозиција и супротни ставови нису прихватљиви, а „дисиденти“ су окривљени за побуну, заверу, подривање „универзалних вредности“, оптуживани за борбу против мира, универзалног јединства и слободе, окривљујући их за неуспех „система“;

10. Практично, није битно, како се остварују идеали, за све време колико циљ и финалитет и комунизма и екуменизма остају исти: једна јединствена вера, једна држава и један владар;

11.Комунизам је био демонски, док екуменизам садржи у својој суштини дух антихриста – онако како је социјализам припремао долазак екуменизма, тако екуменизам припрема долазак антихриста.

Необично је, ипак држање и став православних Румуна, који бежећи од једног комунизма који је свим силама одрицао и оспоравао Христа Бога, радосно се бацају у загрљај једног екуменизма који долази и признаје све богове света.

Зар данашњи екуменизам (још несхватљив) неће бити потпуност, испуњење хришћанства у последња времена?

 

Свето писмо нам у 24. глави Јеванђеља по Матеју описује знаке Христовог доласка, лик Цркве и живот овог света у последња времена, посебним и забрињујућим речима: „Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити… И изаћи ће многи лажни пророци и превариће многе“ (Мт. 24, 5 и 11).

„Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их“ (Мт. 7, 15 – 16)

Где је онда овде очаравајућа визија, где је златна будућност екуменистичког хришћанства, онда када нам јеванђелист каже „И многе ће преварити“, где је јединство у различитостима када нас Свето писмо упозорава и потстиче да бежимо, да се склањамо, јер ће сав свет проћи кроз „невоље тих дана“ (Мт. 24, 29), где је онда уједињена светска црква, у којој ће сви људи бити збратимљени свезом љубави, када Јеванђеље сведочи овако: „И зато што ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих“ (Мт. 24, 12)?

Где се налази „обећана земља“, обећана нам од екумениста, у којој ће сви људи бити браћа у истој вери и заједнички, држећи се за руке радосно трчати по зеленом земљином шару, када Јеванђеље сведочи: „Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свету… И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога“ (Мт. 24, 7 и 10)?

Где је победа „добрих“ и „верујућих“ људи који ће ујединити „свету цркву“ и седети на престо заједно са Христом на овој земљи, када нас Спаситељ поучава и саветује да бежимо онда „Када, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светоме“ (Мт. 24, 15)?

Према томе, будућност Хришћанства ни у ком случају неће бити лепа и очаравајућа, неће имати ништа заједничко са светским прогресом и благостањем, са унионистичким стремљењима царева и религиозних вођа овог света. Црква „оних који ће остати у мањини“, биће изложена прогону од стране „оних који су у већини“, будући да Православље неће имати ништа заједничко са ништавилом овог света. Истински хришћани ће се разликовати на јединствен начин од осталих „верујућих“ људи, по ономе како је Спаситељ рекао: „Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога“ (Мт. 24, 9).

Зато је Христос Православља Онај који нас истински љуби, јер нам није усладио чула, говорећи нам да ће све бити лепо и да не би требало да ни о чему бринемо, већ да ћемо пити из чаше страдања.

Они који желе да уједине тзв. хришћанске цркве, не верују у апостолску Цркву, нити у Христа проповеданог од светих апостола и исповеђеног од светих мученика. Екуменисти се само користе хришћанством и црквом, како постигли сопствене интересе. Њихов циљ јесте оснивање једног земаљског царства у коме ће покорити и потчинити све људе овог света.

У чему се састоји кривица екуменизма у погледу антихристовог доласка? Да ли нам Свето писмо даје некакву поуку у том смислу?

Књига Откривења нас извештава о подизању једног новог Вавилона, на чијем ће трону сести антихрист, црвена звер. И на леђима црвене звери ће седети блудница велика, отпадничка црква, која ће читав свет вером у екуменизма привести поклоњењу звери: „И видех жену где седи на црвеној звери која беше пуна имена хулних и имаше седам глава и десет рогова. И жена беше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и драгим камењем и бисером, и имаше чашу златну у руци својој, пуну гнусоба и нечистота блуда свога. И на челу њезину написао име, тајна: Вавилон велики, мати блудница и гнусоба земаљских“ (Отк. 17, 3-5).

Колико само свети јеванђелист Јован Богослов јасно и недвосмислено описује блештавост и раскошност којом ће бити обавијена нечистота: порфира и скерлет накићени златом и драгим камењем и бисером, златна чаша.

Попут Светог писма и свети Лаврентије Черниговски (+ 1950) божанским откривењем прориче, показујући лик будуће екуменистичке цркве:

„Долази време, и није далеко када ће много цркава и манастира бити отворено за службу Божију, уређиваће се, биће преуређене не само изнутра, већ и споља. Златом ће прекривати кровове цркава, као и звонике, али свештенство неће бринути о душама верника, већ само фараоновим циглама. Свештеник више неће мисионарити. Када се буду завршила дела, неће више моћи да се радују духовним службама у њима, јер ће доћи време царства антихристовог и он ће бити устоличен за цара“.

Из горе реченог разумемо да ће за веома кратко време црква добити други изглед, сасвим другачији од данашњег. Грађевине ће тада имати велики сјај и раскош, много народа ће се у гомилама тискати да би се причешћивали из „златних чаша (путира)“, очи многих ће бити опчињене лепотом служби и сјајем и раскошју одежди „накићених златом и драгим камењем“, беседе ће објављивати победу љубави над мржњом, уједињења насупрот разједињености. Тако заслепљени толиким лажним сјајем и раскоши, „верници“ више неће примећивати да благодат Божија више не пребива међу њима.

Тако задовољни и слављени, без прогона и неосуђивани, тада више, сироти, неће моћи да расуђују и процене једину неопходну ствар коју би требало да сачувају ради спасења душе – праву веру.

Благодат Господа Христа ће се повући и напустиће високе цркве, красне службе, златне путире, и сићи ће тамо где ће бити исповедана истина, тамо где буду били прогони правде ради, тамо где буде било жеђи и изгладнелости због истините вере.

Горње пророчанство се даље наставља:

„Нека вам је на знање о свему оном што вам говорим, јер се све припрема на веома лукав и подмукао начин. Све цркве и сви манастири ће бити у огромном благостању, препуни богатства као никада до сада, али немојте ићи у њих. Антихрист ће бити устоличен као цар у великој цркви у Јерусалиму у присуству клира и патријарха. Цркве ће бити отворене, али православни хришћанин који тада буде живео неће моћи да уђе у њих да би се молио, јер у њима више неће бити приношена бескрвна жртва Господа Исуса Христа. У тим црквама ће бити сва скупштина сатанска“.

Велика храброст ће требати малом стаду православних да се успротиви таласима искушења овог света, са ризиком да буду сматрани безумнима, ненормалнима или одметницима и да тако буду подвргнути насиљу моћника овог света. Православном хришћанину тог времена ће бити неопходна велика мудрост како би распознао истину, тамо где сви остали буду видели безумност. За наша времена, превара и перфидност векова јесте безверје прерушено у веру и отров који је заслађен. Сваки онај који буде дозволио да буде обманут привидом и ко не буде разликовао Цркву од Вавилона, биће погубљен.

Зашто ће антихрист одабрати баш екуменизам а не гностицизам или сатанизам, да га претстављао?

Зато што ће данашња универзалност екуменизма сутра постати антихристов тоталитаризам. Зато што ће христос данашњег екуменизма, сутра бити антихрист свих религија. Зато што антихрист жели да превари и обмане оне који су Христови, а не оне који су већ његови.

Свети Доротеј поучава: „Ни једна од зала и нити једна од јереси, ни сам ђаво не може некога да обмане, једино ако узме изглед добрих дела“, као што и сам свети апостол вели: „И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела светлости“ (2. Кор. 11, 14).

Народ Вавилона ће бити скупштина хришћана збратимљена са јеретицима и паганима, један свет који неће прихватити да неко може бити песимиста у погледу „универзалне религије“, како је данашњи уображени објављују.

У антихристовом краљевству се неће дозволити „неред“, неће постојати „аутономне“ вероисповести или свађа због „богова“. Ђаво са телом човечијим ће стати у храму Божијем, као бог и сви људи са земље чија имена нису уписана у Књизи живота, поклониће му се у оквиру једног религиозног култа, јер звери „дано јој би да ратује са светима и да их победи; и дана јој би власт над сваким родом и народом и језиком и племеном. И поклонише се њој сви они који живе на земљи, чије име није записано у Књизи живота Јагњета закланог од постања света“ (Отк, 13, 7-8).

За ове православне, католике и протестанте, постојаће само једна религија – антихристово „хришћанство“.

Пре или касније, сви култови, „цркве“ и религије биће уједињене. У тој универзалности безверја, чак ће и изабрани бити у опасности да скрену са правог пута. Када Син Човечији буде дошао, Он ће затећи човека у потпуној тмини и бездану ауто-обожења, поновно враћеног у првородни грех.

http://www.bogotrazitelj.com/?p=3606



Реаговања на текст „Препознајемо ли знаке времена“ (2. део)

Оставите коментар

Tuesday, 21 December 2010
Еп. банатски Никанор         Одговоре на нека од питања која је у свом тексту „Препознајемо ли знаке времена“ (http://borbazaveru.info/content/view/3158/1/) поставио г. Драго Жарковић, можемо пронаћи у беседама наших правоверних епископа, калуђера и свештеника. У овом наставку доносимо кратке изводе из две беседе Еп. банатског Никанора, са линковима на којима се беседе могу погледати.

 

Одговор други: Није он наш брат!

Његово Преосвештенство владика банатски Никанор:

„Овде је сада игра на смрт и живот… Нема сада овде калкулације… Овде је питање смрти или живота, опстанка или пропасти! Папа се јавља да нема спасења без његове цркве католичке. Како може да он то нама каже?! Па, човече, ми већ десет векова живимо… он се одвојио од нас. Како може он нама да чита лекције?! Наши епископи иду код њега да примају савет и ћуте… Можда су му они и рекли да тако каже! Е, неће моћи тако, неће моћи тако!/…/

…Он је главни кривац за сва зла у Српској Цркви! (Атанасије Јевтић –  прим. „Борба за веру“) Није он брат наш, није он наш брат, није он наш брат! Он говори са… он никога нема иза себе, осим ђавола! Нека Бог опрости!… Немојте њега да слушате, он нам прави несрећу највећу…

Немојте да се бојите, Бог ће дати снаге – победићемо све!“

http://www.youtube.com/watch?v=NY2QIOY1WHk

http://www.youtube.com/watch?v=5cBH1jmVEnY

 

Ако можете да прокоментаришете: за 2013. у Нишу је најављен свехришћански сабор…

Еп. Никанор: Колико је Нама познато… ми немамо, тренутно, никаквог писменог упутства или одлуке СА Сабора ни Синода, осим, осим да се припрема хришћански, православни Сабор и састанак… Е зато смо ми овде вечерас. Протестанти и ови други нехришћани… а сви други осим православних – мислим да им није место на томе сабору.

http://www.youtube.com/watch?v=R9MHwV6tXgc&feature=related

Последњи пут ажурирано ( Tuesday, 21 December 2010 )

 

ГОРИН: ВАТИКАН НЕ ИЗРАЖАВА КАЈАЊЕ ЗБОГ ПРОЛИВЕНЕ ПРАВОСЛАВНЕ КРВИ

Оставите коментар

Ватикан је у вријеме Другог свјетског рата, тражећи браник од комунизма, подржавао хрватски усташки покрет који је израстао у геноцидни режим нацистичког сателита Хрватске, оцијенила је амерички екпсерт за Балкан Јулија Горин.
Инфо | 14:06 13/03/2010 | Извор: СРНА
„Прошло је 60 година, а свијет још увијек не зна причу о ратној Хрватској, гдје Ватикан, не само да се није изјаснио против злочина, не само да је био саучесник у геноциду милиона људи, већ ни након тога никад није изразио кајање због проливене православне крви, као што је то учинио због јеврејске крви, јер свијет то никад није затражио“, наглашава Горинова у тексту под насловом „Масовна гробница историје: Ватиканска криза идентитета у Другом свјетском рату“, који је објавио угледни „Јерусалем Пост“.
Упитавши да ли је Ватикан као институција прећутно клицао десетковању свог православног такмаца, Горинова је напоменула да хрватски надбискуп Алојзије Степинац у мају 1944. године извјештава папу Пија Дванаестог о стотинама хиљада присилних преобраћења с православља на католичанство, наводећи да је ријеч о 244 000 таквих случајева.
У том контексту, она наводи цитат из Би-Би-Си-јеве емисије од 16. фебруара 1942. о тадашњој НДХ: „Православце силом преобраћују на католичанство, а ми не чујемо да надбискуп због тога протестује. Умјесто тога, чујемо да учествује у нацистичким и фашистичким парадама“.
Према њеном мишљењу, разлози за тако дугу ћутњу о Јасеновцу су вишеструки: Титу је истицање Јасеновца сметало у остваривању „братства и јединства“, Запад се слагао с тим прећуткивањем, посебно након што је Тито 1948. раскинуо са Стаљином, док је Ватикан желио заштитити Хрвате римокатолике, који су били „нацистички опуномоћеници на Балкану“.
Усташког поглавника Анту Павелића, Горинова је описала као „оснивача фашистичких усташа, који су се упуштали у тероризам по цијелој Европи како би Хрватску `ослободили` од Југославије“ и додала да је загребачки надбискуп Алојзије Степинац, у априлу 1941. године, приредио гозбу и благословио Павелића и режим, називајући их „Божјом руком на дјелу“ те уредио да поглавника већ сљедећег мјесеца прими папа Пио Дванаести.
То се догодило, истиче она, само „четири дана након масакра у Глини, гдје су усташе на стотине српских православаца закључали у њихову цркву и спалили је, што је постало уобичајени поступак у Павелићевој Независној држави Хрватској (НДХ)“.
Горинова је у свом тексту, који преноси „Слободна Далмација“, подсјетила на јули 1941. године када је Павелићев министар образовања Миле Будак јавно изложио поступак чишћења Срба, који је подразумијевао трећину Срба убити, трећину протјерати, трећину прекрстити.
Амерички експерт за Балкан спомиње и коловоски усташки масакр у другој православној цркви у Глини, кад је заклано више од хиљаду Срба, а од усташке каме успио се спасити, претварајући се да је мртав, само сељак Љубан Једнак, који је у акцији хрватске војске „Олуја“, августа 1995. године, избјегао и умро у избјеглиштву 1997. године.
„У часу док је негирао Степинчеву добро познату повезаност су усташама, Ватикан Пиа Дванаестог служио је као канал којим су се након рата кријумчарили усташе“, пише Горин, позивајући се на америчке документе који су постали доступни јавности, а према којима се Павелић непосредно након рата скривао у једном хрватском католичком самостану у Риму.
Амерички експерт за Балкан износи података да је 12. септембра 1947. Канцеларија америчких контраобавјештајних снага саопштила да су „Павелићеви контакти тако високи, а његов тренутни положај тако компромитујући по Ватикан, да би његово изручење задало запањујући ударац римској Католичкој цркви“.
Горинова се осврнула и на прошлогодишњу, како је рекла, 60 година закашњелу посјету загребачког надбискупа Јосипа Бозанића Меморијалном центру Јасеновац, који је умјесто извињења бранио Степинца и Цркву и искористио тај дуго чекани тренутак да би „жаловао због масакра који су партизани починили над нацистима у бијегу у Блајбургу“.
„Ватикан није прекорио Бозанића, као што не приговара ни сношљивости хрватске Цркве према свагдашњим пронацистичким симболима у тој држави, који су се почетком 1990-их изнова појавили као хрватска `култура`“, закључила је Горинова.
Р.К.

Оставите коментар

уторак, 14. дец 2010, 14:49 -> 20:32

Тачи – шеф мафије

 

Хашим Тачи је шеф мафије која се бави шверцом оружја, дроге и нелегалном трговином људским органима, наводи се у извештају специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија. Током претходних десет година, Тачи завладао путем хероина. Приштина оптужила Мартија за дестабилизацију Косова.

Специјални известилац Савета Европе Дик Марти, који је последњих годину дана истраживао случај отмица, мучења и крађе органа Срба и Албанаца заточених на северу Албаније, оптужио је некадашњег шефа албанских герилаца и доскорашњег премијера Косова Хашима Тачија за организовање читаве те операције, пише британски Гардијан.

Из“Гардијанове“ ТВ репортаже 2008. године
Велика победа Србије

Извештај Дика Мартија представља велику победу наше државе у борби за истину и правду, рекао је заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић.

„Захваљујући помоћи и ауторитету председника Бориса Тадића и залагању и упорности правосудних органа, дошли смо до ове победе и вратили наду породицама жртава – отетих и несталих“, рекао је Векарић.

Векарић очекује ће извештај иницирати отварање бројних истрага о трговини људским органима како на Косову тако и у Албанији, чији су правосудни органи годинама игнорисали апеле за решавање тог случаја.

Кампања против Тачија

Влада Косова одбацила је оптужбе Дика Мартија, наводећи да неће пасти у замку међународних противника независности и суверенитета Косова. Приштина позвала Савет Европе да се снажно супротстави том „једностраном и запаљивом извештају“.

Наводећи да су Мартијеве наводе, у неколико наврата, истраживале локалне и међународне власти, влада у Приштини одговорила је да је цела прича замишљена како би дискредитовала имиџ Ослободлачке војске Косова.

„Јасно је да неко жели да дисредитује премијера Хашима Тачија после парламентарних избора на којима су грађани, јасно и масовно, поклонили поверење наставку развојног програма“, наводи се у саопштењу косовске владе.

„Овакав потез, низак и бизаран, од људи без кредибилитета и морала, може бити прихваћен само у круговима који не желе добро Косову и његовим становницима“, наводи влада Косова, описујућу Дика Мартија као пријатеља Карле дел Понте и српске владе.

У извештају који је настао после две године дуге истраге Дика Мартија, Хашим Тачи је идентификован као бос мафијашке мреже која почиње изнуђивањем новца пред почетак рата 1999. године, да би касније „чврсто загосподарила“ и косовском владом.

Особе блиске Тачију оптужене су да су, после рата, тајно одводиле затворенике преко албанске границе, где је, како се наводи, неколико Срба убијено због бубрега, који су продавани на црном тржишту, пише Гардијан. Наводи се да су органи вађени у клиници „Медикус“.

Тачи и Дреничка група

У Мартијевом извештају се, како наводи Гардијан, сугерише да Тачијеве везе са организованим криминалом трају више од десет година, а да су његови најближи сарадници из те, Дреничке групе, касније постали доминантна фракција у Ослободилачкој војсци Косова.

Наводи се и да им је премоћ над ривалским групама унутар герилског покрета омогућила да од 1998. године преузму контролу над највећим делом илегалних активности и јужно, у Албанији.

Осим Тачија у извештају су наведена имена још четворице припадника Дреничке групе, који су „убијали, затварали, тукли и испитивали“ особе за које су сумњали да су сарађивали са непријатељима, Србима и Ромима.

„У поверљивим извештајима који покривају период од десетак година, агенције из најмање пет држава задужених за борбу против трговине дрогом именовале су Хашима Тачија и остале чланове Дреничке групе да су насилно преузели контролу над шверцом хероина и осталих наркотика“, наводи се у извештају Дика Мартија.

„Тачи и остали из Дреничке групе стално су помињани као кључни играчи у поверљивим извештајима о мафијашким групама на Косову. Констернирано и са гађењем сам проучавао те обимне и различите извештаје“, навео је Дик Марти.

Марти је описао и како је функционисао систем крађе органа.

УНМИК био незаинтересован

„Када је било потврђено да су хирурзи спремни за операције, заточеници су појединачно извођени из сигурних кућа, убијани, а њихова тела су брзо пребацивана у клинику“, наводећи да су у случај клинике „Медикус“ у Приштини и та убиства умешане исте особе.

BND.jpg
Дреничка група, извор извештај БНД, 2006. година

„Суштинско је право народа Косова да зна истину, целу истину, што је такође незаобилазан услов за помирење међу заједницама и просперитетну будућност државе“, закључио је Марти.

Марти је навео да међународне власти на Косову, што је у то време био УНМИК, нису сматрале да је неопходно да детаљно испитају околности под којима су се ти злочини догодили, или су то чиниле нестручно и површно.

Дик Марти, током истраге која је обухватала Косово и север Албаније, суочавао се са озбиљним опструкцијама власти у Тирани и Приштини, који су тврдње бивше хашке тужитељке Карле дел Понте, због којих је истрага и покренута, назвали прљавом кампањом против Албанаца, Косова, Ослободилачке војске Косова.

Албански став према Мартијевој истрази критиковао је и званичник Уједињених нација Филип Алстон, који је Тирану отворено оптужио да спречава међународну истрагу о оптужбама за мучење, убијање и трговину људским органима током сукоба на Косову.

Током боравка у Албанији, Марти је спречен да посети место Бурел, где се, наводно, налазила импровизована болница у којој су заточеним Србима и осталим неалбанцима вађени органи.

Истрага се води о судбини око 300 особа, које су нестале после доласка међународних снага на Косово, јуна 1999. године и које су, како се претпоставља, убијене у логорима на северу Албаније.

medicus2.jpg
Еулекс је крајем октобра подигао оптужнице против пет особа умешаних у илегалну трговину људским органима, укључујући професора приштинског медицинског факултета Лутфија Дервишија, његовог сина Арбана и званичника министарства здравства Иљира Речаја. Клиника „Медикус“ налази се на путу између Приштине и Косова Поља.

Sume Bohemiana

Оставите коментар

OBAVEZNO POGLEDATI!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Older Entries