novinarstvo religija demokratija

Оставите коментар

Advertisements

SESTRINSTVO MANASTIRA NOVO TIHVINSKOG

Оставите коментар

EUROPA ZDAJ

Оставите коментар

Slovenački novinar, Erik Valenčić, bio je u publici, i slušao je diskusiju u emisiji „Klopka“ iz 2004-te, na nekadašnjoj TV BK: http://www.youtube.com/watch?v=62ZofC…
U emisiji su gostovali Ratibor Trivunac iz Anarho-sindikalističke inicijative, Goran Ješić predsednik opštine Inđija, Srđan Milivojević član predsedništva Otpora, i Mladen Obradović iz Obraza. U jednom trenutku, pošteni Slovenac, je uzeo reč i rekao istinu o Evropskj Uniji, u tri četiri rečenice razbio je iluzije koje se godinama šire u Srbiji o tobožnjoj sreći ulaskom u E.U. Ista priča, o raju u Evropskoj Uniji koja se papagajski ponavlja ovde, godinama, pričala se i tamo, u Sloveniji, ali kada su ušli u nju, čekalo ih je iznenadenje i realnost, surova realnost imperijalizma. Posle samo tri meseca članstva, sve im je bilo jasno, više niko u Sloveniji ne veruje u Evropsku Uniju, u taj san! Pogledajte i poslušajte dobro Slovenca, novinara Erika Valenčića…

ТОГА БОЖИЋА ХРИСТОС ЈЕ БИО У НАШОЈ КУЋИ

Оставите коментар

Tога Божића Христос је био у нашој кући

Thursday, 07 January 2010
Милун С. Костић

Био је Бадњи дан. Снега је било мало, али је мраза и магле било напретек. Нас деце пуно. Ја најмлађи. Кућа мала, сељачка. Док сагорева, буковина пуцкета, па је милина бити поред ватре. Јуче смо заклали печеницу. Припремамо је за сутра, кад осване Божић. Бадњак је одсечен још у рану зору.

Кратак зимски дан брзо је прошао и почело се већ смркавати. Столице су све изнесене из куће. Вечерас ваља седети на слами коју ће отац или најстарији брат унети, док ће га мајка или неко од нас посипати пшеницом желећи срећно Бадње вече. Бадњак ће се исећи и наложити. Гореће у штедњаку, али и у другој зградици на огњишту које се с поштовањем чува. Отац ће упалити свеће, ставити жар у кадионицу а ми сви стаћемо испред кућних икона на молитву. Прво ће окадити жоне, бадњак и све нас а потом ће однети тамјан да окади стоку у штали и све друге просторије. По завршеној молитви целиваћемо иконе и бадњак а потом поседати по слами. На сламу ће се поставити посна јела уз која ће се обавезно пити кувана ракија.
Врата се отворише, у кућу уђе мајка са Рабасом, који је, тако ми се и сада чини, држао у руци један свој опанак и био полусмрзнут. Рабас је био просјак који је стално лутао по околини и кога смо често виђали. Чобани су га понекад исмевали. Он је све ћутећи подносио.

„Откуд сад њега нађе?“ почех да негодујем, „зар да нам поквари расположење?!

„Ех, ђецо моја, ћутите!“, рече Маја. Тако смо је звали и ми и сви који су је познавали. „Чујем, кад сам се враћала из штале, како неко тамо, према нашој ливади, нариче. Одмах сам потрчала да видим ко је то и нашла сам га, јадника, овако смрзнутог. Каже да одавно ништа није јео“.

Ми смо сви ћутали. Мислим да ни осталој деци није било право, али се, изузев мене, нико није бунио. Тако су нас учили: кад отац или мајка нешто кажу – за нас треба да буде свето.

Очекивао сам да ће мајка сада оставити Рабаса да се мало огреје и одмори а нама ће поставити ту тако очекивану вечеру на слами. Учинила је све супротно. Прво је просјака ставила ближе ватри, скинула му чарапе са промрзлих ногу, обукла му друге чисте и суве и дала му вечеру. Тек кад је њега потпуно намирила, рече му да ће сутра са нама божићковати а после нека пође кад жели. Он је блажено климнуо главом и убрзо утонуо у дубок сан.Окупили смо се пред иконом. После молитве и целивања бадњака, остала је незаборавна та вечера на слами, при светлости петролејке и ватре која букти у пећи.
Освануо је Божић. Сви су рано устали. Маја као да није ни легала. Већ је била припремила чесницу. Као и синоћ, прво молитва и кађење. Пре јела Маја је даривала Рабаса. Рекла је да је он полажајник јер се први на Божић нашао у нашој кући. Рабас је данас ручао са нама и одмах потом зажелео да крене. Маја му спреми у торбу хране и испрати га до капије. Кад се она врати, ја опет приметих: „Баш је све било лепо и синоћ и данас, само да нисмо морали бринути о Рабасу“. Маја одговори: „Што се ти буниш? Ти ниси ни бринуо о њему него ја“. И додаде: „Ех, ђецо моја, није то ни био Рабас, него Христос. Он је у њему дошао и божићковао са нама. Знате како се у Јеванђељу каже: све што учинисте једном од најмањих мени учинисте“.

Све то онда, као дете, нисам могао да схватим. Како сам растао бивало ми је јасније, посебно када сам постао свештеник. Срео сам се са многим људским недаћама и невољама. Лик моје Маје, жене великог срца и јаке вере, у таквим приликама увек се појављивао. Након неколико година моје свештеничке службе, на други дан Духова, читао сам у Јеванђељу: “Гледајте да не презрете ни једног од моје мале браће. Не знате ли да и њихови Анђели гледају лице Божије“. Одмах ми се створила слика оног Божића са Христом – Рабасом, тако да сам самом себи гласно рекао: „Заиста је Христос тада божићковао са нама“. Те успомене овлажиле су ми лице сузама. Већ је пет година откако је Маја умрла као монахиња Агапија, у манастиру Никољу и ту сахрањена. Душом, срцем и молитвама сваки дан палим свеће на њеном гробу, иако сам просторно исувише далеко. Молим се да постигнем бар део њеног савршенства у молитви, милостињи и смирености. Није била много писмена. Знала је само да чита. Била је мудра и пуна страха Божијег. Могла је читати Јеванђеље и молитвеник често по целу ноћ. Знам да се молила за све нас. Родила нас је деветоро. Двоје близанаца рано је умрло. И то је за њу, као и све остало, била Божја воља. Такав је био и отац. Радећи доста тешко, умро је релативно млад. Маја је остала да брине о свима и да се моли за све. Захваљујући њој највише, сва деца су одрасла и остала у вери, побожности, поштењу и страху Божијем. Данас, три Мајине кћери су монахиње, син свештеник, двојица унука свештеници. Она је, кад су сва деца била збринута, отишла у манастир, замонашила се и умрла као монахиња Агапија. И сада верујем да смо, само њеним молитвама, пре пет година сви били окупљени око њеног одра. Било је то уочи наше крсне славе Светог Николе. Дошли смо да се опростимо у нади да ће нас њене свете молитве из Царства Небеског пратити и чувати.

Нека ових неколико редова и пред овај Божић, када ће Христос, можда и сада као тада, доћи да вечера са нама, буду израз моје захвалности према Теби, Родитељко, за све оно што си за своју, и не само своју, децу учинила.

Христос се роди, Мајко!

Православни брак и породица, Светигора, Цетиње, 1995., стр. 198-201.

Zašto izabrati slobodan softver?

Оставите коментар

Zaista zašto? Na internetu se uvek mogu naći i preuzeti najnovije verzuje najboljih aplikacija ili novi windows OS, potpuno besplatno. Na stotine „hakera“ se trudi da nam (vam) obezbedi uživanje u najnovijim igrama. Zašto se onda odlučiti za slobodan softver, kada je potrebno steći nova znanja da bi uradili ono što već znate u windows OS-u, savladati te nove GUI-e, nervirati se kada se driver za npr. štampač ne instalira bez korišćenja konzole itd.? Razloga ima i previše.

ubuntu 910 vs windows 7 Zašto izabrati slobodan softver?1. Cena – Slobodan softver je najčešće besplatan. Ukoliko posedujete firmu, korišćenje linux distribucije i openoffice-a umesto MS Windows-a i MS Office-a uštedeće Vam više stotina eura. Ako koristite računar i u druge namene, ta cena može vrtoglavo da se popne. Npr. firma koja se bavi izradom reklama može uštedeti i do 3500 eura po računaru ukoliko umesto Adobe Photoshop-a koristi Gimp i umesto 3D StudioMAX-a koristi Blender. Ukoliko posedujete „piratsku“ verziju softvera, rizikujete odmazdu inspekcije.

2. Prenosivost – kada kupite originalna izdanja software-a, u većini slučajeva njihova registracija biće vezana za Windows-ov Product ID. Slobodan softver možete instalirati na koliko god hoćete računara.

3. Zastarelost – sa slobodnim softverom imaćete uvek najnoviju verziju, dok ćete za svaku novu verziju operativnog sistema ili aplikacije morati doplatiti.

4. Zavisnost – velikim softverskim kompanijama više odgovara da koristite nelegalni softver nego da pređete na slobodni. Ovde se dolazi do tačke kada „piraterija“ u stvari odgovara ovakvim softverskim kompanijama, jer bi se korisnici koji nisu u mogućnosti da daju stotine eura za softverski proizvod (većina u Srbiji), kada „piraterije“ ne bi bilo, okrenuli i savladali druge operativne sisteme i aplikacije koje ne naplaćuju. Stvaranjem ove zavisnosti kod korisnika kompanije se nadaju da će jednog dana naplatiti od Vas svoje usluge, što će se verovatno i desiti ako postanete poslodavac.

5. Znanje – poslodavci sve više i više primenljuju slobodan softver, tako da ćete se, ako se zaposlite, biti u velikim problemima jer morate da savladate nove aplikacije za kratko vreme. S druge strane, uzbudljivo je i korisno naučiti nešto novo, ali samo ako niste pod pritiskom. S druge strane, kako je slobodan softver otvorenog koda, možete nešto i naučiti.

6. Stabilnost – na Linux-u nema virusa, nema hakerskih upada i sličnih problema koje nas prate u Windows-u. Da ne spominjem šta ovo znači za posao, ukoliko Vam vaši lični podaci već nisu bitni.

7. Brzina – treba probati pa videti. Svaka linux distribucija je prilično brža od Windows 7 (iako većina i dalje koristi Windows XP, i on polako ali sigurno zastareva). .NET platforma koja je neophodna za veliki broj aplikacija, uključujući MS Office dodatno usporava sve.

8. Mogućnosti – iako se mora priznati da veliki broj aplikacija jeste napredniji (Photoshop, 3DMax, MS Office, Total Commander itd.) imate alternativu u slobodnim aplikacijama koje ne mogu baš sve, ali mogu skoro sve, tj. i više od onoga što vama treba. Što se tiče operativnog sistema, nema diskusije, Linux (pre svega najveće distribucije) ima daleko veće mogućnosti.

9. Virusi – kada na Windows-u instalirate antivirusni paket, usporiće vam sistem u priličnoj meri. Tražiće stalno da update-uje bazu, da skenira računar iznova i iznova, prijavljivaće svaki vaš crack ili čak autoran.inf kao trojanca, da ne spominjem to da ne pružaju stoprocentnu zaštitu.

10. Kompatibilnost – zatvoreni formati nisu čitljivi na svim aplikacijama i čak verzijama istih aplikacija. Na primer, ako posedujete MS Word 2007 i noviji i snimate u docx formatu (doc format je zaista zastareo), i posaljete poslovnom saradniku, profesoru i dr. postoji velika mogućnost da neće moću da ga otvori iako koristi takođe MS Word, ali stariju verziju.

11. Prepoznavanje – MS Windows ne prepoznaje Linux-ove particije, MS Office ne čita OpenOffice formate, dok Linux radi bez problema sa NTFS i FAT i OpenOffice radi sa docx, xlsx itd.

12. Podrška – samo kupovinom legalnog sofvera dobijate prava na tehničku podrsku. Ako ikada budete probali da rešite problem tako što ćete tražiti asistenciju tehničke podrške, naići ćete na velike probleme. Prvi je što Vas operater smatra za idiota – prvo pitanje je slično onom „da li je računar upaljen“. Neretko ćete shvatiti da ni on nema predstavu o čemu se tu radi niti da sluša šta mu pričate, već traži od vas da po stoti put restartujete računar. Forumi takođe nisu od velike pomoći. Dok korisnici linux distribucija su uglavnom upućeniji i voljniji da pomognu, na forumima koji se tiču Windows-a naići ćete na nepovezane besmislene odgovore. Snaga linux-a naročito distribucije Ubuntu je u zajednici. Na bilo koje pitanje dobićete odgovor za kratko vreme, a tu je i obimna dokumentacija koja rešava većinu problema.

13. Podesivost – instalirali ste Windows 7 i sada treba podesiti sve da radi što bolje može – to znači da Vas čeka jos 3 sata frustrirajućih operacija i to ako unapred znate šta želite da uradite. Instalacija aplikacija i podešavanje sistema je daleko lakše pod linux-om.

14. Preinstalacija – na svaka par meseca, moraćete da instalirate sveži Windows, jer vam se onaj stari usporio i leka nema čak ni pomoću specijalizovanih aplikacija za oporavak sistema. Linux nećete nikada morati da preinstalirate. Ako i hoćete novu verziju, za najveće distribucije omogućena je preinstalacija jednim klikom miša iz samog operativnog sistema i sve vaše datoteke i podešavanja i aplikacije će ostati.

15. Crash – pao Windows? CTRL+ALT+DEL? Zvuči poznato? I kada pokušate da dodjete u task manager, čekaćete jer se najverovatnije sve zamrzlo ili ćete na dugme morati da resetujete računar. Kod linux-a pad aplikacije ne utiče na rad sistema i neposlušna aplikacija se odmah zatvara, bez bezuspešnog kliktanja na „End Process“. Skoro su nikakve šanse da će Vam se pojaviti tkzv. „Kernel Panic“.

Aleksa Rodić Kategorija: Linux, Multimedia, Programi

ЕВАНЂЕЉЕ НЕБА И ЗЕМЉЕ (Божићна размишљања)

Оставите коментар

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ) 069 DOGDYНа Божић: Бог Логос постаде тело (Јн.1,14). To je прва и последња благовест, највећа благовест коју je Бог могао дати човеку и небо земљи. Ако хоћете, целокупно Бванђеље неба и земље састоји се из три речи: Логос постаде тело. Без њих и мимо њих нема благе вести за човека ни у овом ни у оном свету. У њима је све што је вечито потребно бићу људском, у свима световима. Логос постаде тело, постаде Боготело, при чему нити Бог престаје бити Богом, нити тело престаје бити телом. Логос постаде тело, значи: Логос постаде душа, Богодуша, али при томе Бог остаје Богом и душа душом. Логос постаде тело, значи и ово: Логос постаде осећање, Богоосећање. При томе Бог не престаје бити Богом иако је постао људско осећање, али и осећање остаје људским осећањем. Логос постаде тело, значи још и ово: Логос постаде твар, Боготвар. У томе природа Бога не губи своја божанска својства као што и природа твари не губи своја човечанска својства. Логос постаде тело, на крају свих крајева значи: Логос постаде човек, потпун човек, Богочовек. При томе Бог остаје у својим границама и човек у својим, иако су најприсније и нераздељиво сједињени. Бог Логос је постао човек да би човека вратио његовом оригиналу, његовом творцу, јер је човек у прапочетку био створен Богом Логосом са свима одликама Логосности (Пост.1,26-27; ср. Јн. 1,9). Бог Логос је постао тело да би тело вратио његовој првобитној Логосности, јер све што је постало, постало је кроз Бога Логоса (Јн.1,3; Кол.1,16). Пошто је Бог Логос творац свих твари, то је Он и темељ целокупне козмичке грађевине. Грех и зло сачињавају човеков трагични покушај и бесмислени потхват да се Бог Логос одстрани из темеља васељене. Бог Логос се оваплотио да твар врати творцу који је њен прави темељ и основ. Стога је у божанском праву свети апостол када благовести да је Богочовек Христос једини трајни и неразориви темељ и да другога темеља нико не може поставити (ср. 1.Кор.3,11). Ко зида на Њему, на том непоколебљивом камену станцу васељене, мудар је човек, личност је његова ологосена, и остаје неразорива у свима бурама и олујама људских хаоса и потреса (ср. Мт.7,24-25; Рим.8,35-39). Својим очовечењем Бог Логос је показао да је Логосност природа наше природе, темељ човековог бића, основ људског живота и постојања. Наше порекло је од Бога, зато и биће наше и живот наш и постојање наше зависе свецело од Бога (ср. Дап. 17,28; Кол.3,14). У самој ствари, по свом оригиналу и по својој најунутрашњијој суштини сва је твар од Логоса и ради Логоса (ср. Кол.1,1617). Са Њим, кроз Њега и Њиме све се враћа своме Логосном постанку и постојању: својој првобитној чистоти, красоти и сили, своме „нека буде“, и „би“. Осећање! Реците, каква је то тајна у мени: осећање. У ономе што ми називамо осећањем Бог је сјединио, стопио и слио ко зна какве загонетке и ко зна каква тајанства. Осећање – диван и страшан дар. Њиме је рај – рај, и пакао – пакао; њиме је бол – бол, и блаженство – блаженство; њиме је туга – туга, и радост – радост; њиме је очајање – очајање, и усхићење – усхићење. Логосност је првобитна одлика осећања. Одстраните њу из осећања, и оно се претвара у пакао. Јер, шта је пакао? Осећање без Бога Логоса; осећање из кога је потиснут Бог. А рај? Осећање Бога, осећање проникнуто и испуњено Богом Логосом. У ствари: пакао је обезбожено, „чисто осећање“, а рај је оЛогосено, охристосено, обогочовечено осећање. Бог Логос је постао човек да би човеково осећање вратио првобитној Логосности која је потиснута грехом. У очовеченом Богу Логосу наше се осећање враћа своме Логосу, своме смислу, своме свесмислу. Враћа се својој боголикости, христоликости и духоликости. Најинтимнијом тајном својом људско осећање ишчезава у понорним дубинама Тросунчаног Бога и Господа. А то значи да је оно потпуно и савршено само онда када се преобрази у Богоосећање, у Христоосећање, у Духоосећање. Бог Логос је и постао човек да ологоси људско осећање. Враћајући се логосности, људско се осећање ослобаћа греха, безумља, лудила, смрти. И тиме долази себи, својој прасуштини. Тада је самоосећање испуњено богоосећањем, христоосећањем. Људско осећање је у правом смислу осећање једино Богом, Христом, тј. Богоосећањем, Христоосећањем. Без Бога Логоса оно луди, грчи се и умире у страстима, у греху, у бунилу, у бесмислу, у очајању, у себичности, у вечном постајању и никаднепосталости. Увек постаје, а никад не постоји стварно, интегрално. Обезбожено, обезлогосено људско осећање увек умире, и никако не може да умре. То је онај еванђелски црв који не умире, и огањ који се не гаси – пакао. Мисао! Каква се несхватљива тајна таји у природи човекове мисли! Једно знамо: она је толико несхватљива да човека језа подилази чим стане мислити о мисли. У трагању за постанком и природом људске мисли дух човечји залуди ако не прибегне Логосу, Богочовеку Христу, у коме је њена тајна једино слатка. Откинута од Бога Логоса, људска мисао нема свој смисао, свој Логос. Јер је мисао у прасуштини својој логосног карактера. 3а мене је мисао, свака мисао, највећа мука под небом, док се не извије у Богомисао, у Христомисао, тј. док се не ологоси, осмисли. Искрено: мисао је пакао ако се не преобрази у Христомисао. Без Логоса људска је мисао стално у алогосном делиријуму, у сатанском бесмисленом самопотврђивању, у сатанском: мисао ради мисли, слично оном: l’art pour l’art [уметност ради уметности]. Људска мисао луди грехом. Као и осећање. Једини лек и лекар од тог лудила јесте Богочовек, јер је Он очовечени Бог Логос. У Њему и Њиме је омогућено и загарантовано људској мисли бескрајно божанско усавршавање. Он је и постао човек да се ова планета, вођена голом, „чистом“ мишљу људском, не би коначно и неповратно претворила у свеопшту лудницу. Примећујете: чим се европски континент удаљи од оваплоћеног Логоса, тоне у нечовечност, у безумље, у културно људождерство, у свеубилачке ратове. Човек прождире човека, нација нацију, раса расу. Душа човечија! О, тајне над тајнама; о, чуда над чудима! Поломише се срца свих хаџија вечности око ње. Људи живе душом а не знају шта је душа. 3ар то није мука духа? Мука, све док Бог Логос не постаде човек, а тиме и душа. И тајна нам се душе откри: Логос. Од Њега је њен постанак, њено биће, њен оригинал; и у Њему њен смисао, њено блаженство, њена вечност, њен рај. Стога је она у најинтимнијем тајнику свом христочежњива, богочежњива. У очовеченом Богу Логосу душа је нашла себе и свога Творца, због чега је чудесни Богочовек и објавио благовест: Ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је (Мт.16,25). То јест: наћи ће њену суштину, њен смисао, њену вредност, њен рај, њену вечност, њено блаженство. Несједињена са Богом Логосом, душа је ван себе, у вечном луђењу и бесмисленом кружењу из греха у грех, из муке у муку, из страсти у страст. Тело човечје! Да чудотворне радионице, која воду претвара у крв, ваздух у кости, хлеб у месо, биље у минерале, минерале у течност! Невиђена радионица чудеса. Природних, јел’те? Та шта у природи није чудо! Неки невидљиви механичар, неки чудотворни мајстор управља овом необичном радионицом коју ми називамо телом. Он је у телу, а ми га не видимо. Дела његова видимој, али њега не. Као да му је намера да се што потпуније сакрије иза дела својих. Тело! Бог је задао безброј загонетки створивши га оваквим какво је. У његово блато завио је своје божанско злато. И оставио га на овој почађалој звезди. И чудо додао чуду: Логос постаде тело! И тиме узвеличао тело изнад анђела и арханђела. Обасјао га и објаснио објавивши: И тело је за Господа (1.Кор.6,13). Доказ? Господ се узнео на небо са телом, и вавек ће боравити са њим и у њему. 3алог? васкрсење тела Христовог, и наших, на дан Суда. А свевредност и Логосност тела баш је у томе што Логос постаде тело, и вечно остаје у телу. Човек! Сва створења неме пред овим најнеобичнијим чудом у свима световима. Као да је Бог сабрао чудеса из свих својих светова, па их стопио у једно и добио се: човек. Душом га је везао за духовни свет а телом за вештаствени свет, и пустио га кроз овај живот. И човека подједнако маме тајанства духовног света и чари вештаственог света. Разапет свим бићем између два света, човек је као разапето уже измећу њих. Стога је тајна човековог бића претварала мисао људску о човеку у јаук, у грч, у лелек, у плач и нарицање над човеком. Све тако док Логос не постаде човек. Поставши човек, Бог Логос је објаснио човека човеку и осмислио његов живот и у овом и у оном свету. Човек је тек Богочовеком враћен себи. Јер је на дну свога многоструког бића логосан. Нема човека кога не обасјава Логос при уласку у овај свет и овај живот (ср. Јн.1,9). Све што је човеково, док се не врати Богочовеку, док се не ологоси, не обогочовечи, бесмислено је и у основи нечовечно. Јер је човек прави човек једино Богочовеком и у Богочовеку. Крајњи циљ Логосовог очовечења и састоји се у томе да човека ологоси и обожи у васцелом бићу његовом. Бог Логос постаде човек да би ологосио човека, и душу његову, и тело његово, и мисао његову, и осећање његово, и све што човека чини човеком. Без тога ужас су, чудовишта су, страшиле су и наша душа, и наше тело, и наша мисао, и наше осећање. Нашто нам они? Да трнемо, да немимо, да обамиремо на догледу смрти и свеколиког хаоса животног?… Због свега тога, дан рођења Бога Логоса у телу, Божић, јесте празник диван и чудесан по величини, по тајанствености, по свесмислу. Празнујући Божић ми у ствари признајемо и прослављамо једини прави смисао људског бића, људског духа, људске мисли, људског осећања, људског живота. Јер на Божић „заблиста свету светлост разума“, заблиста свету светлост божанског разума, божанског знања, божанског смисла, и зали сав овај свет с краја на крај. 3али, и обасја нам, и откри нам вечни смисао овога света и човека у њему. На Божић нам је откривена и осмишљена и тајна човека, и тајна земље, и тајна неба над земљом. И човек нам је мио, јер је Логосов; и душа човекова нам је мила, јер је Логосова; и мисао човекова нам је мила, јер је Логосова; и осећање човеково нам је мило, јер је Логосово; и живот човечји нам је мио, јер је Логосов; и свет нам је мио, јер је Логосов; и небо нам је мило, јер је Логосово. Рођењем Логоса у телу рођен је на овај свет сав Бог, сва Истина Божја, сва Правда Божја, сва Љубав Божја, све Добро Божје, зато сви гладни и жедни Бога и његове Правде у слатком подвижничком усхићењу довикују свима бићима и свима тварима: Христос се роди! а из христочежњивих дубина бића и твари одјекује бурно: Ваистину се роди!

Dijaspora hrani 800.000 ljudi

Оставите коментар

26. 12. 2010
PRESS
Dijaspora hrani 800.000 ljudi
Oko 11 odsto građana Srbije dobija novac od rodbine iz inostranstva – ukupno oko četiri milijarde evra godišnje, pokazalo je poslednje istraživanje CESID-a

Srpska dijaspora, koja preko doznaka šalje novac svojim najbližim, hrani čak 800.000 građana u Srbiji, pokazalo je istraživanje CESID-a, do čijih rezultata je došao Press nedelje. Istraživanje je pokazalo da 23 odsto građana Srbije ima bar jednog člana najbliže porodice u inostranstvu, a 11 odsto se izjasnilo da ima povremene ili redovne prihode od inostranih doznaka, što je nešto preko 800 hiljada ljudi.

Ministar za dijasporu Srđan Srećković smatra da je značaj srpske dijaspore kod nas dugo bio zanemarivan, iako inostrane doznake u Srbiji poslednjih godina iznose i do 15 odsto nacionalnog BDP-a. On kaže da oko pet miliona Srba u rasejanju godišnje u domovinu pošalje 5,5 milijardi dolara, odnosno oko 4,2 milijarde evra, što znači da građanin koga izdržava rodbina iz inostranstva prosečno dobija godišnje nešto preko 5.000, odnosno 420 evra mesečno, što je značajno više od prosečne plate u Srbiji.
Odliv od desetak miliona evra
– Realan broj građana koje pomaže dijaspora verovatno je značajno veći od osamsto hiljada, pošto ljudi, kada se susretnu sa pitanjem u istraživanjima da li ih pomaže neko iz inostranstva, zaziru da to priznaju kako ne bi ispalo da ih neko izdržava. Sigurno je da je reč o ogromnom novcu. U 2009. godini je to bilo 5,5 milijardi dolara, a ove godine sigurno neće biti manje. Ne treba zanemariti da je to novac koji se direktno unosi u potrošnju. Pogotovo je značajno što se radi o deviznom prilivu, čime se kurs dinara brani da ne dođe do još većih padova – kaže Srećković.

Nije sve u kešu… Rodbina često šalje i pakete pomoći po autobusima
Ekonomista Goran Nikolić kaže da se često preuveličava iznos doznaka srpske dijaspore, ali da i najnegativnije procene govore da doznake spasavaju skoro milion ljudi od gladi.

– Ne postoji tačna metoda da se izračunaju sve doznake. Na osnovu podataka iz deset meseci ove godine, možemo da dođemo do procene da direktne doznake iznose oko 2,5 milijarde evra. Uz to imamo i dodatni priliv u vidu inostranih penzija, što se meri stotinama miliona evra. U 2009. godini su doznake malo precenjene pošto je uračunat i povraćaj stare devizne štednje. Postoje i dodatni prihodi na osnovu poklona i nasledstva iz inostranstva. Suma od 2,5 milijardi evra je ozbiljan novac. Da nema tog priliva, mi bismo teoretski živeli desetak odsto lošije. To praktično znači da nema doznaka iz inostranstva, država bi morala svake godine da proda jedan „Telekom“ kako bi održala ovakav standard sa 320 evra plate i 170 evra prosečne penzije. To je značajna ekonomska prednost Srbije u odnosu na druge zemlje, jer Srbija imao oko tri puta veći priliv od doznaka nego Hrvatska i Bugarska. S druge strane, postoji veliki disbalans priliva doznake u odnosu na novac koji se kroz doznake šalje iz Srbije. Građani Srbije šalju novac najviše u Bosnu i Crnu Goru, ali to je suma koja je na nivou desetak miliona evra – kaže Nikolić.

Za jednaka prava
Istraživanje CESID-a je pokazalo i da većina građana Srbije (53 odsto) smatra da dijaspora treba da ima više uticaja na dešavanje u Srbiji, a ujedno većina misli da naši građani iz inostranstva treba da imaju potpuno jednaka prava sa onima koji žive u Srbiji.
S druge strane, čak 63,6 odsto ispitanika smatra da država ne čini dovoljno da olakša ulaganja dijaspore u maticu.
Srećković kaže da je najveći problem u odnosima države i dijaspore to što je još teško da se izgradi poverenje koje je potpuno narušeno u vreme režima koji je vladao u zemlji od 1945. do 2000. godine.
– Građani su dobro uočili da država još treba da učini u otvaranju prema dijaspori, da se u zemlji do kraja spozna kolika može da bude prednost ovako rasprostranjene dijaspore. U Srbiji se na dijasporu dugo gledalo kao na protivnika ideološkog sistema, zbog čega je država činila sve što može da je razbije koliko god je to moguće. Ljudi polako počinju da vraćaju poverenje u institucije Srbije, a kod građana u matici raste poverenje u dijasporu – kaže Srećković.
Hvala ti, mama
Ubedljivo su najdarežljiviji roditelji, a „najteži na novčaniku“ su braća i sestre, pokazalo je istraživanje. Skoro svaki drugi ispitanik koji ima roditelje u inostranstvu (47,1 odsto) ima i redovne prihode, a svaki četvrti (25,5 odsto) ima povremene prihode od svojih roditelja.
Svaki četvrti ispitanik koji ima decu u inostranstvu prihoduje novac redovno, a svega 5,6 odsto onih koji imaju brata ili sestru u inostranstvu kažu da su ti prihodi redovni.
fakti
– Pet miliona Srba godišnje iz inostranstva pošalje 4,2 milijarde evra
– Građani koje izdržava rodbina iz inostranstva, mesečno u proseku dobiju 420 evra
– Najdarežljiviji su očevi i majke – sedam od deset građana redovno dobija novac od roditelja
– Bez doznaka, država bi morala svake godine da proda jedan „Telekom“ da bi održala standard sa 320 evra plate i 170 evra penzije
V. MILADINOVIĆ

Older Entries